Владислав Шћепановић, самостална изложба у Културном центру у Шапцу
Последње уточиште
Нови Адам и Ева, реплике или нови животи настали као симбиоза људских бића и машина. Да ли је вештачка интелигенција нови корак у еволуцији, или корак ка крају света какав познаје човечанство. Уметност даје слику света, а на посматрачу је анализа
Владислав Шћепановић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду, директор Музеја сувремене умјетности Црне Горе, академски сликар и уметник, по први пут представио је своја дела шабачкој јавности у оквиру поставке „New Adam and Eve or art as a Last Resort“ у Галерији Културног центра.
За себе каже да је уметник који се бави временом, утицајем уметности на време, сталним убрзаним променама.
Фото: Јован Марковић
-За оног ко ствара важно је да осећа време у ком живи, околности и све оно што га окружује. Но, са друге стране увек је важан и интелектуални приступ свему. Не бих могао да кажем да је интуиција пресудна ствар код ствараоца. Свакако је неопходна анализа времена и одређена сензитивност – каже Шћепановић о односу према стварању, делима и уметности.
-Сматрам да дела јесу критика доминантних вредности, али не осуда. За њу је потребна временска дистанца. Када се анализира време кроз уметност, не садашњи тренутак, већ оно које је иза нас и постоји одређена дистанца. Не можемо посматрати садашњост као нешто што нема вредност.
Владислав Шћепановић, рођен у Никшићу 1971. Факултет ликовних умјетности завршио на Цетињу 1994. Постдипломске студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду 1996. Докторирао у области теорије уметности и медија, на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду 2009, ментор проф. др Дивна Вуксановић. Ради као редовни професор на предметима Цртање и Сликање на Факултету примењених уметности у Београду. Вршилац дужности директора Музеја савремене уметности у Београду 2013/2014. Председник одбора 55. Октобарског салона, КЦБ, Београд, 2014. Председник УО Музеја савремене уметности у Београду, 2020. Излагао на 35 самосталних и више колективних излозби у Подгорици, Будви, Београду, Осијеку, Новом Саду, Грожњану, Паризу, Токију, Њујорку, Хобокену, Хјустону, Сеулу, Похангу, Венецији и др. Представник Србије на Венецијанском бијеналу 2017, у оквиру пројекта Енклавиа Драгичевић-Здравковић-Шћепанович, кустос: Никола Шуица. Комесар Србије на Венецијанском бијеналу 2019. Објавио више научних радова у стручним часописима и једну монографију под називом „Медијски спектакл и деструкција“, Службени гласник, Универзитет уметности Београд, 2010. Добитник награде за сликарство “Бели анђео”, Милешева, 2001. Тренутно директор Музеја сувремене умјетности Црне Горе, Подгорица, 2023.
Изложба обухвата радове из најновијег циклуса, а дотиче се теме вештачке интелигенције, губитна индивидуалног и уникатног у људима. Уметник истиче да нови Адам и Ева носе вишезначну поруку, како симболично тако и истински. Наиме, слика садржи бар код који је могуће очитати и добити одређени цитат.
-Нови Адам и Ева су настали као симбиоза човека и машине. Хибриди настали све већим развојем и напретком вештачке интелигенције. Они су модели, прототипи и немају обележје јединствености, непоновљивости које је носио аналогни свет раније. Сада је могуће да све постане реплика, а самим тим ни они нису условљени једно дугим. Кроз слику „Кристинин свет“ желео сам да покажем крај људске Еве и рађање нове расе – појашњава уметник.
Фото: Јован Марковић
Наглашава да је присутна негативна антологија, односно идеја да је све оно што је уникатно, непоновљиво неживо. А да ако је неко реплика (копија), тек тада је виђен као живо биће.
Фото: Јован Марковић
-У овом времену сваки човек који је индивидуалац, јединствен, у друштву није препознат као део њега. Није виђен као део друштва и није потребан, насупрот томе постаје сумњив. Постајемо неодвојиви од технологије, што је још једна степеница у еволуцији. Да ли је добра или лоша, то ће време и будућност показати. За неке од нас је лоше, јер смо добар део живота провели као аналогна бића. Сећамо се тог периода егзистенције, те је и промена била веома интезивна. За неке људе нови корак у еволуцији може да буде позитивна промена. Као уметник немам ту вредносну категорију, само примећујем да се ствари убрзано мењају. Некада су симулације бесмртног живота биле практиковане кроз религију, а сада кроз дигитални свет и различите базе података – закључио је Шћепановић уз напомену да је QR код на поменутом уметничком делу сублимирао суштину и идеју поставке.
Поставка је отворена до 23. октобра у Галерији Културног центра у Шапцу.
