Деценија уз „Дечја посла“

Кад се каже „Дечја посла“ ученици Основне школе „Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу имају јасну асоцијацију. Прошле године истоимени школски часопис заокружио је деценију постојања. Генерације су га стварале и у њему исписале прве странице свог новинарског позива коме ће се у будућности, по завршетку школовања, можда и посветити. Све што се дешавало трајно је забележено у дигиталном и штампаном формату и доступно је свима које су на било који начин заинтересовани за све оно што подразумева школски живот.

-Идеја је кренула од часописа у нашој издвојеној јединици у Варни. Колега који предаје енглески језик Светислав Предић, колегиница Јелена Деспотовић која предаје српски језик и ја заједно смо дошли на идеју да покренемо часопис у Варни. После три- четири броја тај часопис се проширио и на матичну школу и постао јединствен за целу школу. У уређивању часописа такође учествују професор српског језика и књижевности Никола Танасић и библиотекарка Весна Ђокић. Колеге су се смењивале, а ја од почетка радим са децом- каже професорка географије Наташа Поповић.

Фото: "Глас Подриња"

Деца за децу
Часопис излази двапут годишње и 52 стране испуњене су разноврсним садржајима и новинарским формама. Осим извештаја о свему што се догађало у периоду између два броја који обухватају часове додатне наставе, радионице, ученичка путовања, забележе се и неке корисне поуке о лепом понашању и промовишу праве вредности- другарство, разумевање и подршка, у данашње време преко потребна.

-Бавимо се разним темама. Волим да сликам и пишем, помажу колеге србисти и ученици, тако да је часопис производ свих нас. Трудимо се да понудимо разнолик садржај, пратимо све што се дешава у школи, а неретко то боље знају ученици него наставници, јер су они упућенији у школски живот од нас, посебно ваншколске активности, где сами учествују. Онда се и ми тако информишемо, сарађујемо и због тога је тај часопис тако разноврсан. Лепо је и кад виде и све своје другаре у новинама, остају и успомене шта су радили и где су били кад оду из ове школе- сматра професорка.

Јубиларни, 20. број, изашао је у децембру прошле године.

Фото: "Глас Подриња"

-Обележили смо десет година постојања, „Дечја посла“ се звао од почетка, колега Предић је смислио назив, а наставник ликовног нам је урадио дизајн, лого часописа. Деца се на почетку изјашњавају да ли желе да га купују или не и на основу тога одређујемо тираж тираж који је око 500 примерака- објашњава.

Припреме за наредни, мајски број, већ теку, а за сваки се труде да у рад укључе што више наставника, колега, а првенствено ђака. Већ се зна да ће га красити нови лого, за који је конкурс расписан у овом броју, а победила је ученица шестог разреда Јована Бабић. Награде, признања, успеси, заслужују посебну пажњу и више новинских стубаца.

Новинарска радозналост
-Имамо редакцију, сарађујемо сви заједно, размењујемо идеје. Организујемо састанке, ученици доносе материјал, предлажу, па онда уређујемо садржај новина- појашњава.

Андрија Симеуновић из одељења 7/4 члан је редакције новинарског тима школе од петог разреда. Седморо их је укупно, има још три другара и три другарице. Једни другима су подршка и најбољи сарадници како би осванули текстови којима ће сви на крају бити задовољни. Радозналост као главна предиспозиција за тај позив је код њега пресудила.

-Увек сам волео да чујем вести о томе шта се дешава у нашој школи и увек сам ја први који то дозна и тако настају неке од мојих идеја. Пишем и о личним искуствима, као што је било путовање у Дечје село Троген у Швајцарској, када су тамо боравиле две школе из Шапца, Лазина и ОШ „Николај Велимировић“, заједно са школама из Пожаревца и Прокупља. Било је много лепо, имали смо разне активности и радионице које помажу деци да се зближе и позитивно утичу једни на друге. Ово време је мало другачије због мобилних телефона и друштвених мрежа, а упознавање кроз непосредно дружење не може да се мери ни са чим. Ко год има прилику да оде у Швајцарску или неку страну земљу, поготово са својим пријатељима, другарима, не треба то да пропусти- сматра Андрија.

Фото: "Глас Подриња"

Откривање другачије културе оставило га је под утисцима које је желео да подели.
-Док ми у Србији много волимо и ценимо нашу храну, код њих је све новије и они углавном једу једноличну храну и не придају значаја разноврсним јелима. Када је реч о систему образовања, они имају приступ многим стварима које ми овде у школи немамо у смислу технологије. Неки би рекли да је то њихова предност, али кад мало дубље зађете у то, схватите да је традиционалан приступ учењу ипак бољи, јер нас више подстиче да сами долазимо размишљамо о томе што учимо- подвлачи Андрија, који своје теме за наредни број не открива другарима, јер, како каже, ако једном исприча, он ће проширити осталима и онда неће бити занимљиво кад изађе часопис.

Изазови професије
-Било је тешко у почетку, али кад сам се навикао и дошао до тог нивоа свести да сваки дан морам нешто да напишем, ушао сам у форму и све је много лакше. Прихватам сугестије шта би требало да пишем, али увек и тражим неки свој пут, јер ми је лакше кад своју идеју реализујем, него кад добијем задатак да о нечему пишем. Највише волим да радим интервјуе са наставницима, као и успешним ученицима- прича Андрија, који је и главни водитељ емисије „Школски живот“, а имао је прилику и да води програм поводом Дана школе.

-Лакше је писати, јер сте сами са својим умом, кад се говори пред публиком увек је присутно више треме и неизвесности, али и то прође. Кад причам, знам да не могу да променим ништа, тако је како је у том тренутку, кад пишем, размишљам о томе више сати и дана. Имајући у виду да написано остаје, ближе ми је писање- подвлачи.

Другарица Николина Илић из одељења 7/5 задужена је за рубрику „Временске прогнозе“.

Фото: "Глас Подриња"

-У тој рубрици коју радим са другарицама кроз фото извештај се на духовит начин приказује време у наредном периоду. Сакупљам песме и приче од млађих ученика и заједно са члановима новинарске секције бирамо најбоље које објављујемо у рубрици „Кутак за креативан тренутак“. Веома се лепо слажемо и дружимо ван школе- истиче Николина.

Андрија већ сад зна да ће у се у будућности бавити новинарством, јер му, како каже, писање иде од руке. До тада, он и његови другари и другарице припремају нове приче за „Дечја посла“, а наставница открива да ће између осталог забележити путовање награђених ученика у Словенију.