21. март 2024.21. мар 2024.

Фото: "Глас Подриња"

Ретроспектива излагачке праксе кустоса Филипа Ковачевића у Народном музеју у Шапцу

Best of/26 Филипа и уметника

„Могу слободно да кажем да је изложба (ре)презентације српске визуелне уметности и естетике, те ми је драго што је у нашем граду организована“,
рекао је Фили Ковачевић

Изложба Best of/26 у Народном музеју у Шапцу представља ретроспективу кустоске праксе историчара уметности Филипа Ковачевића реализоване у Галерији Културног центра у периоду од 2014. до 2024. године. Ковачевић је за поменуту поставку одабрао референтне ауторе и њихове радове са којима је сарађивао током протекле деценије. Како истиче то су биле изложбе по позиву, реализоване у КЦ Шабац, а почетна тачка била је изложба Љиљане Шуњеварић 2014. године.

-Од поставке Љиљане Шуњеварић до изложбе Милице Вучковић, верујем да сам заокружио важан сегмент скоро деценијске излагачко-кустоске праксе. Између осталог свака од тих изложби била је покушај превазилажења различитих ограничења, те је било интересантно носити се са свим изазовима. Због великог броја учесника, њих 26, поставка је морала бити „пренета“ у Музеј, једини респектабилнији галеријски простор у граду. Морам да признам да на њу гледам као на једну од мојих топ пет изложби – појашњава аутор поставке историчар уметности и кустос КЦ Филип Ковачавић и додаје да се назив поставке може тумачити као псоебна игра речи.

- За мене је рад на овој поставци био невероватан ужитак. Филип ми је дао прилику да излажем као аутор и дизајнер у Културном центру, а потом и да урадим каталог за ову поставку. Заиста ми је велика част што сам део екипе релевантних уметника. Морам да признам да је један од њих и Слободан Машић који је био мој ментор. Поносан сам што сам део изложбе која је окупила сјајне ауторе. Чини ми се да овакве поставке без обзира да ли су представљене у већим, или мањим срединама, имају тај мотивациони моменат. Инспиришу нас креативце, али и посматраче - рекао је Славимир Стојановић Футро.

-Може да се посмара као принцип одабира аутора и радова. Иако је назив био у почетку радни, одабрао сам да га задржим и као финални. Мислим да је окупљање овако значајног броја референтних аутора важан уметнички и културни догађај. Такође, истовремено и прилог развоју локалне сцене, као и драгоцен, још увек редак пример (ре)презентације визуелне уметноси и естетике – закључио је Ковачевић.