SAJAM AUTOMOBILA IZ ŽENSKOG UGLA
Pogrešna osoba na željenom mestu mnogih muškaraca
Dizajnerska rešenja mame uzdahe i onih koji se u automobile ne razumeju. Većina eksponata nedostižna prosečnom građaninu Srbije, ali zvanični zastupnici svetskih brendova za naše kupce spremili primamljive pakete otplate. Sajamske kapije otvorene do 31. marta
Poštovani čitaoci, noseći se obavezom da napišem izveštaj sa aktelnog 54. Međunarodnog sajma automobila suočila sam se sa velikom nedoumicom. Unutrašnjim konfliktom da li da se ograničim na šturo novinarsko nabrajanje viđenog, što bi se u mom slučaju baziralo na puko navođenje podataka iz dnevnih novina, ili se u potpunosti izložim i pred vas iznesem svoje naijskrenije utiske o najstarijem i najreprezentativnijem događaju u sektoru automobilske industrije kod nas.
Prva opcija iako sigurnija i brža, učinila mi se preterano dosadnom i nadasve neiskrenom, no najubedljiviji razlog da se ne upustim u recikliranje objavljenog je činjenica da prva ne bih odvojila vreme da čitam nešto što se već pojavilo u svim medijima. Te, iako je druga solucija “klizav teren” sa podjednakim rizikom navlačenja gneva pripadnika oba pola koji se u ovu oblast razumeju, prevagnu ideja da vam u narednim redovima predočim viđenje Sajama automobila iz ugla žene čije znanje o istim potvrđuje sve muške predrasude o damama za volanom, a vrednosni sud o performansama četvorotočkaša se nalazi na rasponu od”ružaaaaan” do “leeep”.
Otkud ja
“U retrovizoru”
Verujem da se veliki broj vas sada pita šta sam uopšte i radila tamo kada mi mozak revnosno sprži svaku informaciju iz auto industrije kao nepotrebno znanje. Odgovor leži u radoznalosti. U silnoj želji da uživo osetim veličinu događaja koji pod kupole Beogradskog sajma okupi preko 400 izlagača iz zemlje i inostranstva i preko 140.000 posetilaca i shvatim razlog iskre u oku većine muškaraca iz mog okruženja kada se ovaj Sajam spomene. Vođena minimalnim znanjem i velikom znatiželjom, krenuh u svojevrsnu avanturu i nađoh se “U retrovizoru”( slogan 54.Međunarodnog sajma automobila). U prostoru sa druge strane ogledala, nekoliko sati pre zvaničnog otvaranja.
Oči u farove
od 300.000 evra
U prvi mah se osetih privilegovanom što ću daleko od sajamske gužve moći da vidim izložene modele. Setih se da sam negde pročitala da najekskluzivniji deo “ovog svetskog automobilskog hepeninga predstavljaju -premijere, s obzirom na činjenicu da se neposredno pred početak Beogradskog salona automobila završava Ženevski sajam, pa se prve svetske postpremijere očekuju upravo u Beogradu”, i da mi više manje taj podatak ne znači ništa, jer će se meni većina izložbenih automobila, izmeštenih sa ulice, novih i uglancanih činiti ko da ih prvi put u životu vidim.
Tako i bi. Sa najčešćim modelom “mercedesa” kao da sam se upravo upoznala, dva njihova old tajmera mi na prvi pogled postadoše “zvezde” Salona, a jedan “plavušan” sa leve strane od ulaza učini da moje srce brže zakuca, ali i da se u momentu smiri kad se zamislih da tu lepotu vozam po srpskim lokalnim putevima. Bio bi to neoprostiv greh. Tek nekoliko dana kasnije saznadoh, da je baš moj “plavušan” zapravo jedan od skupljih eksponata, te da mu je pravo ime mercedes AMG-GTR - i da košta tričavih 175.380 evra bez dodatne opreme.
Kada smo kod mojih nesvesnih,skupih izbora, za oko mi jezapalo i nekoliko modela BMW-a. Iškljocah besplatno više desetina snimaka na 136.000 evra vredan "BMW X7", i nađoh se oči u farove sa apsolutnim favoritom svih novinara, i najskupljim autom na sajmu, “Rols-Rojs Kulinan”-anom, čija osnovna verzija košta nekih 318.000 evra, dok mi je u susednoj hali izbor bio malo jeftiniji (270.000 evra) “Bentli kontinental”. Sva sreća, pa kao što već napomenuh cenu i prave nazive modela doznah nekoliko dana kasnije kada u drugim medijima prepoznah slike mojih “favorita”, inače bih i od fotkanja zazirala.
Za kraj dela o autima koji koštaju kao troškovi prosečng ljudskog veka u Srbiji, osvrnula bih se na moje veliko razočaranje u obliku Ferarija. Naime, poznajem njegove brojne fanove. Nekolicini sam se i za privezak za ključeve sa znakom ovog brenda istrošila, ali doživljaj ovog automobila iz neposredne blizine u meni nije izazvao jaču emociju od prosečne kante. Nemam logično objašnjenje ovog fenomena, jedino, možda, što kad kažem „Ferari“ u mojoj glavi sija crveno, a on je izložen u beloj boji. Apsolutni promašaj.
Nešto i za nas smrtnike
Kada sam se već umorila, zone visokog dizajna i konfekcije su počele da se mešaju. Ponovo sam se vratila percepciji svakodnevnice gde sam jedva razlikovala marke automobila, ali sam zato počela da registrujem cene. Shvatih da brojni brendovi u ponudi imaju aute za manje od 10.000 evra i primamljive pakete otplate istih. Sa tom spoznajom rodi se i nada da će neko od nas običnih smrtnika pored estetskog ugođaja imati priliku da kući ode i sa novim prevoznim sredstvom.
Još se više obradovah kada negde pročitah da su “nekada ljudi dolazili dva puta na Sajam automobila. Jednom da pogledaju, drugi put da kupe. Danas ne moraju da se vraćaju, jer većina sajamskih popusta i povoljnosti važi i jedan duži period nakon samog Sajma”.
Iza sjaja reflektora
U vožnji retrovizori nam pomažu da vidimo put iz više uglova, pa tako i ova sajamska šetnja, pre zvaničnog početka glavnog šoua i paljenja najjačih reflektora onome ko zna da gleda omogućava da vidi više nego što je planirao, ili želeo.
Od kako znam za sebe pamtim slike “lepih teta” pored automobila. Ovaj put sam imala priliku da te “lepe tete” vidim uživo. Ajme šoka kad shvatih da su to u većini slučajeva gotovo deca. Na fotografijama ne možeš “uhvatiti” godine. Nekadašnje divljenje ustupi mesto sažaljenju. Znam, znam, da bi sad komentar mnogih bio da je to neosnovano, jer će ta „lepa deca“ za tih par dana balansiranja na previsokim štiklama zaraditi moju mesečnu platu, a najsrećnije među njima steći medijsku popularnost. Fenomen “hostesa” je u fokusu javnosti ovih dana. Ima li bolje u Srbiji? Izuzev da si osoba muškog pola i ovih dana imaš posao u autoindustriji.
-Voziš najnovije modele automobila, nosiš skupa odela, biraš hostese za Sajam. Nema veze što taj auto zapravo nije tvoj, i što je ta slika manje-više lažna, boljeg posla za muško čeljade nema- tvrdi jedan naš poznanik.
Ko voli nek izvoli
Pričom o hostesama i najboljem muškom poslu bih završila ovu moju sajamsku šetnju. Bilo je to lepo iskustvo, koje za sada ne bih ponavljala. Uz dužno poštovanje prema ljubiteljima automobila, planiram da se držim Sajma knjiga. A vi dragi čitaoci, ukoliko imate želju da posetite 54. Međunarodni salon automobila, šou traje do 31. marta. Sajamske kapije su otvorene od 10 do 20 časova, cena pojedinačne ulaznice je 400 dinara, grupna karta je 300 dinara, dok je ulaz za učenike i studente 200 dinara. Za parkiranje je potrebno izdvojiti 150 dinara po satu.
Prva opcija iako sigurnija i brža, učinila mi se preterano dosadnom i nadasve neiskrenom, no najubedljiviji razlog da se ne upustim u recikliranje objavljenog je činjenica da prva ne bih odvojila vreme da čitam nešto što se već pojavilo u svim medijima. Te, iako je druga solucija “klizav teren” sa podjednakim rizikom navlačenja gneva pripadnika oba pola koji se u ovu oblast razumeju, prevagnu ideja da vam u narednim redovima predočim viđenje Sajama automobila iz ugla žene čije znanje o istim potvrđuje sve muške predrasude o damama za volanom, a vrednosni sud o performansama četvorotočkaša se nalazi na rasponu od”ružaaaaan” do “leeep”.
Otkud ja
“U retrovizoru”
Verujem da se veliki broj vas sada pita šta sam uopšte i radila tamo kada mi mozak revnosno sprži svaku informaciju iz auto industrije kao nepotrebno znanje. Odgovor leži u radoznalosti. U silnoj želji da uživo osetim veličinu događaja koji pod kupole Beogradskog sajma okupi preko 400 izlagača iz zemlje i inostranstva i preko 140.000 posetilaca i shvatim razlog iskre u oku većine muškaraca iz mog okruženja kada se ovaj Sajam spomene. Vođena minimalnim znanjem i velikom znatiželjom, krenuh u svojevrsnu avanturu i nađoh se “U retrovizoru”( slogan 54.Međunarodnog sajma automobila). U prostoru sa druge strane ogledala, nekoliko sati pre zvaničnog otvaranja.
Oči u farove
od 300.000 evra
U prvi mah se osetih privilegovanom što ću daleko od sajamske gužve moći da vidim izložene modele. Setih se da sam negde pročitala da najekskluzivniji deo “ovog svetskog automobilskog hepeninga predstavljaju -premijere, s obzirom na činjenicu da se neposredno pred početak Beogradskog salona automobila završava Ženevski sajam, pa se prve svetske postpremijere očekuju upravo u Beogradu”, i da mi više manje taj podatak ne znači ništa, jer će se meni većina izložbenih automobila, izmeštenih sa ulice, novih i uglancanih činiti ko da ih prvi put u životu vidim.
Tako i bi. Sa najčešćim modelom “mercedesa” kao da sam se upravo upoznala, dva njihova old tajmera mi na prvi pogled postadoše “zvezde” Salona, a jedan “plavušan” sa leve strane od ulaza učini da moje srce brže zakuca, ali i da se u momentu smiri kad se zamislih da tu lepotu vozam po srpskim lokalnim putevima. Bio bi to neoprostiv greh. Tek nekoliko dana kasnije saznadoh, da je baš moj “plavušan” zapravo jedan od skupljih eksponata, te da mu je pravo ime mercedes AMG-GTR - i da košta tričavih 175.380 evra bez dodatne opreme.
Kada smo kod mojih nesvesnih,skupih izbora, za oko mi jezapalo i nekoliko modela BMW-a. Iškljocah besplatno više desetina snimaka na 136.000 evra vredan "BMW X7", i nađoh se oči u farove sa apsolutnim favoritom svih novinara, i najskupljim autom na sajmu, “Rols-Rojs Kulinan”-anom, čija osnovna verzija košta nekih 318.000 evra, dok mi je u susednoj hali izbor bio malo jeftiniji (270.000 evra) “Bentli kontinental”. Sva sreća, pa kao što već napomenuh cenu i prave nazive modela doznah nekoliko dana kasnije kada u drugim medijima prepoznah slike mojih “favorita”, inače bih i od fotkanja zazirala.
Za kraj dela o autima koji koštaju kao troškovi prosečng ljudskog veka u Srbiji, osvrnula bih se na moje veliko razočaranje u obliku Ferarija. Naime, poznajem njegove brojne fanove. Nekolicini sam se i za privezak za ključeve sa znakom ovog brenda istrošila, ali doživljaj ovog automobila iz neposredne blizine u meni nije izazvao jaču emociju od prosečne kante. Nemam logično objašnjenje ovog fenomena, jedino, možda, što kad kažem „Ferari“ u mojoj glavi sija crveno, a on je izložen u beloj boji. Apsolutni promašaj.
Nešto i za nas smrtnike
Kada sam se već umorila, zone visokog dizajna i konfekcije su počele da se mešaju. Ponovo sam se vratila percepciji svakodnevnice gde sam jedva razlikovala marke automobila, ali sam zato počela da registrujem cene. Shvatih da brojni brendovi u ponudi imaju aute za manje od 10.000 evra i primamljive pakete otplate istih. Sa tom spoznajom rodi se i nada da će neko od nas običnih smrtnika pored estetskog ugođaja imati priliku da kući ode i sa novim prevoznim sredstvom.
Još se više obradovah kada negde pročitah da su “nekada ljudi dolazili dva puta na Sajam automobila. Jednom da pogledaju, drugi put da kupe. Danas ne moraju da se vraćaju, jer većina sajamskih popusta i povoljnosti važi i jedan duži period nakon samog Sajma”.
Iza sjaja reflektora
U vožnji retrovizori nam pomažu da vidimo put iz više uglova, pa tako i ova sajamska šetnja, pre zvaničnog početka glavnog šoua i paljenja najjačih reflektora onome ko zna da gleda omogućava da vidi više nego što je planirao, ili želeo.
Od kako znam za sebe pamtim slike “lepih teta” pored automobila. Ovaj put sam imala priliku da te “lepe tete” vidim uživo. Ajme šoka kad shvatih da su to u većini slučajeva gotovo deca. Na fotografijama ne možeš “uhvatiti” godine. Nekadašnje divljenje ustupi mesto sažaljenju. Znam, znam, da bi sad komentar mnogih bio da je to neosnovano, jer će ta „lepa deca“ za tih par dana balansiranja na previsokim štiklama zaraditi moju mesečnu platu, a najsrećnije među njima steći medijsku popularnost. Fenomen “hostesa” je u fokusu javnosti ovih dana. Ima li bolje u Srbiji? Izuzev da si osoba muškog pola i ovih dana imaš posao u autoindustriji.
-Voziš najnovije modele automobila, nosiš skupa odela, biraš hostese za Sajam. Nema veze što taj auto zapravo nije tvoj, i što je ta slika manje-više lažna, boljeg posla za muško čeljade nema- tvrdi jedan naš poznanik.
Ko voli nek izvoli
Pričom o hostesama i najboljem muškom poslu bih završila ovu moju sajamsku šetnju. Bilo je to lepo iskustvo, koje za sada ne bih ponavljala. Uz dužno poštovanje prema ljubiteljima automobila, planiram da se držim Sajma knjiga. A vi dragi čitaoci, ukoliko imate želju da posetite 54. Međunarodni salon automobila, šou traje do 31. marta. Sajamske kapije su otvorene od 10 do 20 časova, cena pojedinačne ulaznice je 400 dinara, grupna karta je 300 dinara, dok je ulaz za učenike i studente 200 dinara. Za parkiranje je potrebno izdvojiti 150 dinara po satu.
T.Trifković
Najnoviji broj
25. april 2024.
