Setva sudanske trave

Sudanska trava je jednogodišnja krmna biljka, koja se koristi za ishranu stoke u zelenom stanju, kao silaža ili kao seno. Poreklom je iz Sudana, ima velike potrebe za toplotom (minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 8-10 stepeni), pa od toga zavisi prvi rok setve. Može se sejati od aprila do jula meseca, kao glavni ili postrni usev. Raste u visinu do 2 metra, ima dosta lisne mase, bokori se i zahvaljujući jakom korenovom sistemu dobro podnosi sušu i visoke temperature. Uspeva i na slabije plodnim zemljištima, ali ne podnosi teška, podvodna, kisela i peskovita zemljišta, dobro podnosi navodnjavanje ali ne i niske temperature. Daje dva otkosa krme, a u pogodnim klimatskim uslovima i tri u toku vegetacije.
Sudanska trava se seje u našim klimatskim uslovima posle setve kukuruza, u dva-tri roka u razmaku 15-20 dana. Seje se na rastojanje 20-25 cm, na dubinu od 3-5 cm, a količina semena potrebna za 1 ha iznosi 30-40 kg. Posle setve, zasejanu površinu treba povaljati. Dobri predusevi su leguminoze, kao i usevi gustog sklopa koji ostavljaju zemljište nezakorovljeno, pa su zato najčešći predusevi strna žita i okopavine. Obrada zemljišta se izvodi dubokim oranjem i zaoravanjem žetvenih ostataka, unošenjem mineralnih đubriva kojih je sudanska trava veliki potrošač. U zavisnosti od plodnosti zemljišta na kome se seje, kao i planiranog prinosa, količina azota treba da iznosi oko 160 kg/ha, fosfora 80 kg/ha i kalijuma 60 kg/ha.
Korišćenje sudanske trave može početi ispašom stoke u toku leta, kada je biljka visoka 30-40 cm, za ishranu stoke - koristi se za košenje u zelenom stanju i to pre izbijanja metlica, za spremanje senaže – kada je biljka visoka 60-70 cm, a za siliranje se koristi u fazi metličenja. Sudanska trava se brzo regeneriše, a kositi treba na visinu do 10 cm.
Prinos sudanske trave po hektaru suve materije iznosi 15 t/ha, a zelene mase 40-60 t/ha i može da se koristi čak do polovine oktobra. Sudanska trava je izuzetno pogodna za ishranu stoke, jer u svom sastavu obično sadrži oko 10 odsto proteina, 25-30 odsto celuloze i oko 9 odsto mineralnih materija.