NOVI ŽIVOT ZA MALOG JOVANA

“Srce se nema da se ima, srce se ima da ga daš svima.“ U vremenu koje je osiromašilo ljubavlju, malo je ljudi koji žive ove Mikine stihove. Jedna od onih za koje sa sigurnošću možemo reći da ih opravdava je Ruža Popović, predsednica Fondacije „Humano srce“.
Jedna od njenih najdražih akcija je kada je, nedavno, u Prnjavoru, zbrinula malog Jovana Maksimovića. Dečak, koji je bio prepušten sam sebi, dobio je dom, topli obrok i lepu reč. Novi život.

„Svrha postojanja
„Humanog srca“
je usrećiti unesrećenog,
nahraniti gladnog,
smestiti beskućnika“

- Kontaktirala nas je Marija Mijić, direktorka OŠ „Kralj Aleksandar Karađorđević“ zbog tri porodice koje nemaju rešeno socijalno pitanje. Odmah smo otišli i obišli ih. Zaboleo me je život dečaka koji je živeo u izuzetno nehumanim uslovima, u zapuštenoj kući koja se osećala na urin, bez ijednog komada nameštaja, kaže Ruža.
Jovana je majka napustila, živi sa ocem koji ide u nadnicu da bi kako tako preživeli. Uglavnom gladnog, hranile su ga komšinice, a deca izbegavala zbog neprijatnog mirisa. U školi su ga umivali.
- Direktorka škole mi je rekla da su Jovanovu situaciju predočili Centru za socijalni rad, što sam proverila. Zaista jesu, u pisanoj formi, ali otac je odbio bilo kakvu saradnju iz straha da mu ne oduzmu dete. Pošto se nikada ne predajem bez borbe, pronašla sam oca i objasnila mu da mi uvek nastojimo da održimo porodicu na okupu, da nije dobro za dete da ode iz njegovog prirodnog okruženja i da nema razloga za strah. Tek tada se opustio.
„Humano srce“ je odmah krenulo u akciju. Dezinfikovali su podove, okrečili zidove, raspremili kuću i opremili je nameštajem, doveli kupatilo u funkciju, nabavili ogrev. Pored toga, Ruža je zaposlila Milicu koja svaki dan dolazi da naloži vatru, skuva Jovanu ručak i isprati ga u školu.

PRE

POSLE

- Mali se jako vezao za tu ženicu, jer je željan ljubavi. To mi je jedna od najdražih akcija, jer smo spasli jedan život, jedno dete. Nebriga o deci za mene je strašna, a ovo dete je bilo potpuno zaboravljeno. Jovan je dobio topli dom i topli obrok. Da škola nije reagovala, mi ne bismo znali za njega i ko zna u kakvog bi čoveka izrastao. Uvek apelujemo na škole, predsednike mesnih zajednica i sveštenike da prijave ljudske patnje jer mi ne možemo da delujemo ukoliko nemamo podatke.
Ruža radi na tome da Milica, koja je rodom iz Prnjavora, stanuje u drugom delu kuće. Otom potom. Najvažnije je da je jedno dete zbrinuto i da ima budućnost. Ovaj svet bi opusteo bez dece.
Dok smo svedočili ovoj priči, Mikini stihovi su nam se iznova vrteli po glavi. „I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.“