„Igračke su većinom od prirodnih materijala. Trudim se da što manje koristim veštačke materijale, lepak, plastiku.... Moji crteži i radovi se takođe baziraju na temi prirodnog, prirode i njenog doživljaja...“
Mudri učitelj Joda, usnuli mišić, radoznali vrabac, setni Stič, stidljivi ježić, zaljubljeni Snupi, Pink Panter snagator i čitava plejada junaka, „ispletena“ je od tankih niti veštine, čarolije ljubavi, boje magije, magistra grafike Aleksandre Dade Tomić. Mala umetnička dela sačinjena su od vune tradicionalnom tehnikom pustovanja, što ni iskusno oko posmatrača ne bi lako uočilo. Od tri do deset dana je potrebno da predmet dobije finalni oblik, izmami vam osmeh i vrati u detinjstvo, vreme čuda. Upravo su stvaralačka energija i radoznalost nagnale Dadu da se upusti u kreativnu pustolovinu izrade figurica.
Kako si došla na ideju da praviš igračke od vune? Igračke su same našle put. Do pre godinu dana nisam znala šta je pustovanje vune. Igrom slučaja sam videla lopte od pustovane vune i oduševila se. Ostavile su vrlo jak utisak na mene. Budući da sam radoznala i volim da koristim različite materijale, morala sam da isprobam i pustovanje. U početku, dok sam istraživala tehniku, pravila sam različite stvari: broševe, podmetače, igračke, poneka torba i ešarpa. Mislim da je sve krenulo sa Pink Panterom. To mi je bila prva naručena igračka i još je trebalo uraditi po uzoru na već postojeći lik. Tada su ljudi videli mogućnosti pustovanja, moje mogućnosti i sve je krenulo nekim svojim tokom.
Možeš li približiti proces izrade čitaocima? Postupak je sledeći: pronađem što više fotografija modela koji ću raditi iz što više uglova, poza... Potom radim skice u veličini u kojoj će biti igračka. Vuna koja je vazdušasta se bocka specijalnim iglama koje imaju zareze. Na taj način ona ih povezuje u jednom i drugom pravcu praveći kompaktnu masu. Tako se gradi forma a kasnije, kada se dođe do željene veličine i oblika, ulazi se u detalje. Ako igračka zahteva konstrukciju od žice, prvo nju napravim a onda je oblazem vunom i započinjem filcanje. Nekada se posebno pravi glava, telo, noge... pa se posle spaja u celinu. U nekim slučajevima detalje kao što su uši ili list cveta, radim postupkom vlažnog pustovanja. Na taj način ću uraditi i odoru za Baby Yodu. Postupak se znatno razlikuje. Koristi se topla voda i sapun, a vuna se „rola“ da bi se ufilcala. Uglavnom, tokom izrade igračke, koja treba da nastane po već postojećem liku, jako mnogo vremena provedem u gledanju i proučavanju fotografija.
Kako koristiš vreme tokom pandemije? Prvo, ne gledam TV :-). Trudim se da što više radim, pravim neke okvirne planove, skupljam ideje i pozitivnost da izmamim još puno osmeha!
Da li si sama savladala veštinu pustovanja vune? Sama sam učila. Gledala sam video zapise na internetu, proučavala fotografije, tražila informacije po sajtovima. Dosta mi je pomoglo moje obrazovanje i to što sam tokom studija kao grafičar naučila da se snalazim, koristim razne materijale i postupke. Pritom, moj mentor, Jakov Đuričić, me je podržavao u mom radu i tome što sam koristila više medija u realizaciji. Koliko vremena je potrebno za jednu igračku, odnosno predmet? Sve zavisi od toga da li je lik postojeći ili je to neka životinjica koju sam ja kreirala. Isto tako, bitno je i koliko detalja ima. Recimo da mi treba od 3 do 10 dana. Ima i onih baš zahtevnih, kao što je Baby Yoda. Već dugo ga radim i još ga nisam završila. On je za sada najzahtevniji lik koji stvaram.
Često koristiš prirodne materijale i tvoja umetnost je već neko vreme inspirisana prirodom. DA, sve se nekako povezalo. Igračke su većinom od prirodnih materijala. Trudim se da što manje koristim veštačke materijale, lepak, plastiku... Nekada ne mogu da izbegnem, ali to su manje intervencije. Moji crteži i radovi se takođe baziraju na temi prirodnog, prirode i njenog doživljaja. Nekada je to Gledičija, nekada Martin (smrdibuba - smrdljivi Martin), a nekada su materijali ti koji povezuju sa prirodom (kudelja, drvo, karanfilić...). U svakom slučaju, postoji ta snažna veza. Obično se od pustovane vune prave standardni predmeti, a ti si otišla korak dalje i stvaraš mala umetnička dela. Hvala! Probala sam i ja nešto standardnije, ali mi onda naruče Sticha, Snupija, vrapca...:-) Sviđa mi se da iskoračim iz tog standarda, iz okvira. Ipak Moja radoznalost, kreativnost i godine školovanja i ulaganja u sebe me guraju dalje.
Šta je bio najveći izazov, i koje su najčešće reakcije ljudi? Iskreno, svaka igračka mi je izazov. Možda mi je do sada najveći izazov Baby Yoda. Prvo sam se pitala šta je ispod njegove odore i kako ću mu napraviti glavu koja je puna detalja. Zasijaju im oči i pojavi se osmeh :-). Skoro mi je jedna žena napisala da joj svaka moja objava izmami veeeliki osmeh. Najlepši deo posla? Najlepši deo je kada zec, kojeg sam napravila, postane poseban magični zec, kada dobijem prelepe fotografije mog rada, poklon vez sa mojim logom, i kada ostvarim lepu komunikaciju i kontakte sa novim divnim ljudima!
