Da se podsetimo
Danas je vreme da bilo koja tajna više nije onakvog značaja kao nekada. Da se poodsetimo: Tajna je reč kojom se država štiti od nepozvanih ljudi, onih koji državi ne misle dobro. Zakonom je zaštićena od svega što može državi da nanese veliku štetu. Ima više vrsta tajni – od ličnih, porodičnih, privrednih... do državnih.
U svakoj državi za zaštitu najvažnija je državna tajna u koju spadaju: državna-politička tajna, vojna tajna, policijska tajna i privredna tajna, od značaja za državu. Sve druge vrsta tajni su nižeg značaja od državne. Zvanična tajna je samo ona koja je zaštićena zakonom i ustaljenim zakonom i u vezi je sa zaštitom države.
Reč “tajna” zvuči misteriozno pa se neupućeni klone od same reči. Državnu tajnu čuvaju razni državni organi – službena lica, policija, vojska, znaci zabrane... i sve to kod odavanja državne tajne se sankcioniše. Malo ko, sem posebno zainteresovanih lica, pokušava da “provali” državnu tajnu.
Zainteresovani za neku tajnu primenjuju razne metode da bez opasnosti dođu do onoga zašto su zainteresovani. One strukture iz “druge” kategorije tajni, a to su razne organizacije koje nemaju državni karakter, snalaze na razne načine da zaštite sebe i imovinu pa tako postavljaju razne ograde, stražu, osvetljenje, zvučne uređaje, patrole, portire, natpise u vidu upozorenja i sl. Neke od manjih organizacija, kao što su trgovinske radnje, uslužne radnje, razni servisi i dr. i time pismeno obaveštavaju javnost šta se kod njih može, a šta ne može, pa tako navode da je kod njih zabranjeno uvođenje pasa, unošenje oružja, unošenje raznih hemikalija opasnih po život, razna zapaljiva sredstva i sl.
Da podsetimo – sem državne tajne koja ima ustaljene oznake svi drugi koji nisu od državnog značaja od navedene vrste zabave mogu da koriste samo nekoliko, i to: zabrana unošenja oružja, uvođenje životinja, unošenje raznih hemikalija, zapaljivih materija... pa i ljudi koji svojim ponašanjem mogu da budu opasni po sva lica. Sve drugo spada u državnu tajnu i reguliše se zakonom.
Povod za ovo javljanje je nedavni “razgovor” sa osobljem kancelarije u tržnici gde građani svakodnevno izmiruju svoje obaveze, najviše komunalne. Naime, pre desetak dana na ulici, ispred kancelarije, pedesetak građana strpljivo čeka da izmiri svoje obaveze. Kancelarija ima četiri šaltera, to je njena jedina obaveza da naplaćuje račune, a najčešće, bez obzira na broj građana – radi jedan, retko dva šaltera. Među tim građanima bio sam i ja sa fotoaparatom, koji inače nosim stalno sa sobom. Podstaknut od građana zbog dugog čekanja u redu ja napravim dva snimka da dokumentujem stanje. Kad sam sledeći put došao da platim račun u kancelariji su me prepoznali i “napali” rečima – to je taj koji nas je snimao, pokazujući iza njih obaveštenje koje se sa ulice ne vidi šta je sve kod njih zabranjeno. Nikome pa ni meni nije jasno kakve zabrane može da ima kancelarija koja vrši usluge naplate komunalnih i sličnih računa i ništa više. Ova uslužna organizacija nema nikavu tajnu, a hoće da stoji iza obaveštenja građanima šta kod njih ne smeju.
Ovo sam napisao samo da podsetim one koji nisu znali ili zaboravili kako, ko i gde treba da čuva tajnu.
U svakoj državi za zaštitu najvažnija je državna tajna u koju spadaju: državna-politička tajna, vojna tajna, policijska tajna i privredna tajna, od značaja za državu. Sve druge vrsta tajni su nižeg značaja od državne. Zvanična tajna je samo ona koja je zaštićena zakonom i ustaljenim zakonom i u vezi je sa zaštitom države.
Reč “tajna” zvuči misteriozno pa se neupućeni klone od same reči. Državnu tajnu čuvaju razni državni organi – službena lica, policija, vojska, znaci zabrane... i sve to kod odavanja državne tajne se sankcioniše. Malo ko, sem posebno zainteresovanih lica, pokušava da “provali” državnu tajnu.
Zainteresovani za neku tajnu primenjuju razne metode da bez opasnosti dođu do onoga zašto su zainteresovani. One strukture iz “druge” kategorije tajni, a to su razne organizacije koje nemaju državni karakter, snalaze na razne načine da zaštite sebe i imovinu pa tako postavljaju razne ograde, stražu, osvetljenje, zvučne uređaje, patrole, portire, natpise u vidu upozorenja i sl. Neke od manjih organizacija, kao što su trgovinske radnje, uslužne radnje, razni servisi i dr. i time pismeno obaveštavaju javnost šta se kod njih može, a šta ne može, pa tako navode da je kod njih zabranjeno uvođenje pasa, unošenje oružja, unošenje raznih hemikalija opasnih po život, razna zapaljiva sredstva i sl.
Da podsetimo – sem državne tajne koja ima ustaljene oznake svi drugi koji nisu od državnog značaja od navedene vrste zabave mogu da koriste samo nekoliko, i to: zabrana unošenja oružja, uvođenje životinja, unošenje raznih hemikalija, zapaljivih materija... pa i ljudi koji svojim ponašanjem mogu da budu opasni po sva lica. Sve drugo spada u državnu tajnu i reguliše se zakonom.
Povod za ovo javljanje je nedavni “razgovor” sa osobljem kancelarije u tržnici gde građani svakodnevno izmiruju svoje obaveze, najviše komunalne. Naime, pre desetak dana na ulici, ispred kancelarije, pedesetak građana strpljivo čeka da izmiri svoje obaveze. Kancelarija ima četiri šaltera, to je njena jedina obaveza da naplaćuje račune, a najčešće, bez obzira na broj građana – radi jedan, retko dva šaltera. Među tim građanima bio sam i ja sa fotoaparatom, koji inače nosim stalno sa sobom. Podstaknut od građana zbog dugog čekanja u redu ja napravim dva snimka da dokumentujem stanje. Kad sam sledeći put došao da platim račun u kancelariji su me prepoznali i “napali” rečima – to je taj koji nas je snimao, pokazujući iza njih obaveštenje koje se sa ulice ne vidi šta je sve kod njih zabranjeno. Nikome pa ni meni nije jasno kakve zabrane može da ima kancelarija koja vrši usluge naplate komunalnih i sličnih računa i ništa više. Ova uslužna organizacija nema nikavu tajnu, a hoće da stoji iza obaveštenja građanima šta kod njih ne smeju.
Ovo sam napisao samo da podsetim one koji nisu znali ili zaboravili kako, ko i gde treba da čuva tajnu.
S.Stojanović
Najnoviji broj
25. april 2024.
