Ne paliti žetvene ostatke
Približava se početak žetve a sa tim i navika naših poljoprivrednika da višak žetvenih ostataka pale na svojim njivama. Paljenjem žetvenih ostataka mogu se izazvati štete velikih razmera. Širenjem vatre naročito na velikim kompleksima i koji su pored velikih saobraćajnica može usled velikog dima doći do lančanih sudara. Dešavali su se i smrtni ishodi nestručnim gašenjem požara.
Paljenjem žetvenih ostataka narušava se bioravnoteža zemljišta koja se godinama stvara, troši se kiseonik iz zemljišta i stvaraju anaerobni uslovi u kojima aerobni mikroorganizmi trajno nestaju iz oraničnog sloja. Ovakvo zemljište nemože da se regeneriše i vremenom gubi sva kvalitetna svojstva i na kraju i prinos. Posebno je ovo važno sada kada je nedovoljna upotreba organskih đubriva, žetveni ostaci predstavljaju značajnu količinu biomase koja ima veoma važnu ulogu u kruženju materija agroekosistema. Žetveni ostaci pored toga što predstavljaju organsku masu, odlikuju se i relativno velikim sadržajem biogenih elemenata značajnih u ishrani biljaka koji se njihovim spaljivanjem potpuno ili delimično gube. I još jednom molba NE PALITI žetvene ostatke.
Paljenjem žetvenih ostataka narušava se bioravnoteža zemljišta koja se godinama stvara, troši se kiseonik iz zemljišta i stvaraju anaerobni uslovi u kojima aerobni mikroorganizmi trajno nestaju iz oraničnog sloja. Ovakvo zemljište nemože da se regeneriše i vremenom gubi sva kvalitetna svojstva i na kraju i prinos. Posebno je ovo važno sada kada je nedovoljna upotreba organskih đubriva, žetveni ostaci predstavljaju značajnu količinu biomase koja ima veoma važnu ulogu u kruženju materija agroekosistema. Žetveni ostaci pored toga što predstavljaju organsku masu, odlikuju se i relativno velikim sadržajem biogenih elemenata značajnih u ishrani biljaka koji se njihovim spaljivanjem potpuno ili delimično gube. I još jednom molba NE PALITI žetvene ostatke.
PSSS Šabac Dipl.ing Svetlana Zlatarić
Najnoviji broj
25. april 2024.
