Pisati znači živeti

Teodora, Jasmina, Marija, Mirjana i Dušan su laureati literarnog konkursa „Ispleti mi priču“ Biblioteke šabačke za najbolju neobjavljenu priču. Po prvi put gradski hram knjige je organizovao konkurs za sugrađanke i sugrađanke sa namerom da širi svet o značaju lepe pisane reči, promoviše književno stvaralaštvo i značaj čitanja.

Simbolično, na Nacionalni dan knjige uručena su priznanja najboljima prema oceni žirija. Članice žirija profesorke srpskog jezika i književnosti dr Slavica Lukić i Daniela Berić Damnjanović, bibliotečki žiri koji su činile profesorke srpskog jezika i književnosti Vesna Timotić, Marija Stevanović, Kristina Aleksić i diplomirani filolog Aleksandra Erdevički Tomić odabrale su tri pobednice u tri kategorije (srednjoškolci, odrasli i penzioneri) i dodelile i dve specijalne nagrade.

Foto: "Glas Podrinja"

Nagrade za najbolje radove
Nagrada za najbolji rad u kategoriji srednjoškolaca pripala je Teodora Kankaraš za priču „Pod senkama starih hrastova“. Ovo je prva nagrada na mladu Šapčanku, a kako ističe, pisanje je njena strast.

-Pisanjem se bavim još od osnovne škole, ali to nije bilo na nakom zavidnom nivou. Intenzivnije sam krenula da pišem krajem prve i početkom druge godine. Na konkurs sam se prijavila nakon što mi je bibliotekarka škole rekla za konkurs. Ona je insistirala da treba da se prijavim i napišem priču, nakon što smo zajedno radila ne nekim od mojih pesama. Ovo mi je prva nagrada i zapravo prvi put da sam se prijavila na literarni konkurs. Nadam se da će ih biti još dosta, ali verujte mi ova nagrada će mi sigurno biti najdraža. Inspiraciju sam dobila dok sam bila u selu. Prijala mi je šetnja pokraj reke skrivene u šumi blizu mog sela. Priča je inspirisana prizorima koje sam videla tog dana, dok su lik Melinde i Adrijana samo delovi moje mašte – kaže Teodora.

U kategoriji penzionera najboljom je proglašena priča „Jedne daleke hladne zime“ autorke Jasmine Lazarević. Najbolji u kategoriji odraslih bio je rad „Izgubljena priča“ autorke Marije Kandić.

Foto: "Glas Podrinja"

Dodeljene i dve specijalne nagrade
Dodeljene su i dve specijalne nagrade, i to za priče „Skok“ autorke Mirjane Stojadinović i „U redu“ Dušana Blagojevića.

-Priča ,,Skok” je moj prvenac što se tiče proze. Nikada ranije nisam napisala priču. Bilo mi je zanimljivo da se prijavim na konkurs Biblioteke kako bih ,,proverila” da li se priče, uopšte, tako i pišu. U isto vreme, želela sam da dam svoj komentar na neke teme (kojima se moja priča bavi), i srećna sam što je žiri prepoznao neku istinu u mojim redovima. Ovo je prva nagrada za prozu, a za poeziju sam kao mala dobila par nagrada – ističe Mirjana Stojadinović i dodaje da u poslednjih godinu dana intenzivnije bavi pisanjem, ,,za svoju dušu” i svoje najbliže.

-Priča ,,Skok” je priča o tome šta se dešava u sistemima koji su zatvoreni, statični, gde ,,ne duvaju novi vetrovi da pročiste energiju”, gde , kako priča kaže, ,,sunčeve zrake neuspešno zamenjuju neon svetla”. Takvih sistema je mnogo. To može biti jedna kancelarija, ali može biti i jedno prijateljstvo, veza, jedna porodica, društvo … U tom smislu, inspiracija za ovakvu priču je svuda oko nas. Međutim, priča je suštnski vesela i pozitivna, a ta pozitivnost proizilazi iz ličnog iskustva dragocenog ukusa slobode koja dolazi, pre svega, iznutra, iz osećaja da znate šta jeste vaša muzika, a šta je samo buka spoljašnjeg sveta. Iz odluke da plešete uz tu svoju muziku.

Foto: "Glas Podrinja"

Dušan Blagojević, takođe dobitnik specijalne nagrade dodaje da pisanje doživljava kao zadovoljstvo i potrebu.

-Misli, osećanja, zbivanja u nama i događaji oko nas pretvaraju se u reči koje snažno žele da izađu i popune prazan prostor hartije ili dokumenta na računaru. Kroz pisanu reč kreiramo jedan svet kompatibilan i merljiv sa stvarnim, a opet drugačiji u manjoj ili većoj meri. U svakoj priči, bez obzira na pravac kojem pripada, ima elemenata (auto)biografskog i izmaštanog van svih granica. Zajedno ovi elementi daju autorski pečat napisanom. Priznanje je podstrek za dalje, no ono što je najvažnije mali dokaz da je neko drugi pronašao sebe u redovima koje sam kreirao što je i suština umetničkog izraza, preneti deo sebe i dotaći biće konzumenta. U spoju ta dva elementa efekat je potpun.

I baš kao što je istaknuto na dodeli nagrada, „Mislim-postojim, postojim-pišem, pišem-živim“, uz nadu da će dobra pisana reč uvek naći put do čitalaca, a da će pisci dok postoji planeta pisati, ali i graditi nove univerzume izvan postojećih.