ТЕФТЕРИ СЕ СЛАЖУ

Тефтер пореских глава из 1819. године региструје у Мачви 2.461 лице које је извршавало ову врсту обавезе према држави. Између осталог давањем земље у својину, сређивањем политичких и економских односа, као и ревносним извршавањем поменуте обавезе држава се развијала. Стално се побољшавало опште материјално стање и то се одражавало на све већи природни прираштај становника.
Број пореских глава у 1825. години порастао је на 2.851, а само две године касније био је за 500 већи.
Северна Мачва и
Метковић
У Мачванску Митровицу су досељени између 1829 и 1836. године Јовичићи, Чупићи (један) и Милованчевићи.
Према писању археолога Миливоја Васиљевића Видовци су најстарији становници и оснивачи села Метковић у 18. веку. Досељени су из Вида (Метковић у Херцеговини). Ту су убројани: Алексићи, Богићевићи, Вујићи, Ивићи, Исаковићи, Јеремићи, Кикићи, Марићи, Мишковићи, Остојићи, Павловићи и Стојићи.
Из Херцеговине су досељени Вешићи и Ерићи.
Лазићи и од њих Ђурђевићи и Симићи, заједно са Мијатовићима један су род. Досељени су из Ступнице у Јадру. Током 18. века из Црне Горе у Ноћај су дошли Ђурићи и Јовићи. Из Херцеговине су: Вученовићи, Панићи, Божјаковићи и од њих Шербићи. Анчићи, Пандуревићи, Папићи и Танасићи су од рода Дрљевића. Ту спадају Јеликићи и Сретеновићи. У овај крај из Босне су прешли Гаџурићи, Пармаковићи и Пепелчевићи.
Село од колеба
У Мачви данас често кажу да је најмање село у општини Богатић настало од колеба суседног, много већег, Клења. Први досељеници у овај крај су Коларићи, а потом Јокићи. Крај 19 века обележио је и долазак Вукашиновића, Гатића, Грујића, Ђаламића, Недића, Остојића, Перишића, Севића и Игњатовића. Очаге данас имају око 100 кућа.
У Петловачу су досељени у 18. веку Алексићи. Пребегли су из Херцеговине, као и Јелићи. Лазићи су дошли из Срема, а Кандићи из Јадра, као и Мартићи. У овом веку (18.) Туцићи су дошли из Црне Горе.
У Причиновићу су најстарији Ружићи, досељени из Миличинице. Од њих су данашњи Мијатовићи, од којих су опет Жикићи и Тодоровићи. Из Херцеговине су дошли Лолићи и Баћановићи, а од ових су Ђукићи, потом од Ђукића Мандићи.
Из Црне Горе су Ђуричићи. Томићи и од њих Гајићи су један род са узвејачким. Кнежевићи су из Беља код Колашина. Јовичићи су дошли из истог краја као Кнежевићи.
Бабићи су прешли из Босне. Гемовићи и Јевремовићи су један род од Гемовића из Узвећа. Арнаутовићи су досељени из Подгорине. Ловчевићи воде порекло из Црне Горе. Овдашњи Берићи сматрају да су један род са Берићима у Богатићу. Кулезићи су овде досељени са планине Рудник.
Када је у питању Прњавор, досељеници на ове просторе се не разликују много од других Мачвана. Из Црне Горе (18. век) досељени су: Веселиновићи, Гвозденовићи, Калабићи (од Дробњака), Кандићи, Перићи, Чаркићи и од њих Рибићи, један су род. Од Ћирковића у овом крају су Дикосављевићи, Јекићи и Станићи. Савићи су од рода Ројевића, досељени из Никшића. Од Гарабиљевића су овде Танасићи. Од Вујевића су Крсмановићи и Прајзовићи. Криловићи су из Херцеговине. Марјановићи и Милошевићи од рода су Петровића. Овдашњи Поповићи су прво били насељени у Клењу.
Из Херцеговине су дошли Алановићи и један су род са Алановићима у Змињаку. Срдановићи који су овде дошли у 18. веку прво су били у Балатуну (Семберија). Из Босне су прешли Милинковићи. Овдашњи Бабићи су један род са Бабићима у Црној Бари. Васићи и Јањићи су један род. Кулезићи од рода Кулиза, досељени су са Рудника и исти су род са Кулезићима из Причиновића.