ПРИЧА СА ПОВОДОМ: ДР САША ФИЛИПОВИЋ
КАД ПУТ ТРАСИРАШ САМ
Др Саша Филиповић је недавно, 19. јуна, на позив председника Српске краљевске академије научника и уметника, а на предлог Српског Лекарског Друштва и Стоматолошке коморе Србије, постао редовни члан СКАНУ
Велики утицај на личност академика др Сашу Филиповић оставила је „чивија“ града у коме је рођен. Одрастајући у радничкој породици, од малена је научен да без труда нема ни напретка. А амбиција је учинила своје.
После завршене Медицинске школе, отишао је у Београд на студије стоматологије, које је успешно завршио. Није волео да учи напамет, него да истражује, што је резултирало научним радом. Истини за вољу, стално се питао зашто деца која носе протезе да би исправила зубе, добију вилицу лепог низа, али непропорционалну у односу на главу. Нико то није могао да му објасни. Засукао је рукаве, направио упоредну анализу на педесеторо испитаника, а завршна мерења урадио на факултету. Схватио је да су табеле, које и данас користе професори широм света, урадили јапански лекари (пре двеста година), на основу истраживања својих земљака, који имају другачији облик главе од нас. Због ситуације у нашој земљи 1999. године није био у могућности да рад лично представи на Европском конгресу у Солуну, који је био запажен на Светском конгресу стоматолога у Маинцу, у октобру 2000. где је отишао на позив проф. др. Сергла.
- Био сам само Србин из Шапца, а ми смо тада били избачени из Европског удружења стоматолога. Рад је објављен, али је скрајнут, иако је значајан не само за мене, него за целу историју стоматологије. Дошло би до коренитих промена да је реализован, али није било никога да ме погура.
Иако је имао позив да остане на факултету, запослио се у Дому здравља у Шапцу. Није добио специјализацију, па је о свом трошку отишао на усавршавање у Париз, на Европски институт за научни антиејџинг.
- Одлучио сам да се приватно дошколујем, а упоредо сам радио и на отварању своје ординације у Шапцу. Значи на три “фронта”.
После десет година у Дому здравља, одлучио је, на запрепашћење целе фамилије, да да отказ и посвети се приватној пракси. У почетку је “учио занат” код старијих и искуснијих колега, којима је и данас захвалан и са којима сарађује, пре свих, др Мити Спасојевићу. У међувремену се оженио колегиницом Емилијом, дечјим стоматологом, а сав новац, који су добили за свадбу , уложили су у покретање сопственог бизниса. Почео је са једном столицом, а данас има ординацију у Масариковој, која броји двадесет троје запослених. Ове године је уписао постдипломске студије у Новом Саду.
- Имао сам шансу да останем у Немачкој и позив да радим у Швајцарској, где сам провео неколико месеци, али сам се вратио, нисам могао да се одвојим од родног града и одустанем од неких постулата. Уосталом, то упорно објашњавам својим колегама - уколико радите овде онако и онолико колико на Западу, доћи ћете на исто.
Није се покајао што се вратио. У браку са супругом Емилијом добио је две ћерке, старију Дуњу, која већ сада, по завршетку осмог разреда показује интересовање да иде очевим стопама, и млађу Јану, која је “озбиљан играч” и за коју верује да ће једног дана бити прави менаџер породичне фирме.
Др Филиповић је власник Центра за превентивну и естетску стоматологију.
- Пре осам година почео сам да радим антиејџинг и естетску стоматологију која, осим здравља зуба и уста, подразумева и симетрију и естетику лица. Недостатак бочних зуба у горњој и доњој вилици, доводи до губитка висине загрижаја, као и до смањења прве трећине лица, а самим тим и до назолабијалних бора и подизања врха браде. То је читава наука и уживао сам то да радим, али су захтеви пацијената често на ивици могућег, а понекад и немогући.
У Центру превентивне и естетске стоматологије, ради се са хијалуронским филерима и ботоксом, никада са силиконом (због канцерогеног дејства). Постоји неколико врста гранулација хијалурона који се убризгава под кожу на одређеним местима и после неког времена ресорбује, што значи да се третман мора обнављати.
Др Емилија преузела је на себе естетску стоматологију и набавила нову генерацију филера, а наш саговорник се задовољно вратио керамици, хирушким интервенцијама, недостацима услед траума и повреда, вештачкој кости, свему што га испуњава и опушта.
- Пружамо све врсте стоматолошких услуга у ординацији од хирургије до дечије стоматологије. Имамо сјајну играоницу где деца долазе, играју се и кад немају никаквих проблема да би разбила страх од стоматолога. У потпуности сам остварен. Имам сјајну породицу, супругу, која ме подржава у свему, децу каква се само могу пожелети. Једино ми је жао што не могу да будем са њима онолико колико бих желео, али за све постоји цена.
Недавно је, на предлог Српског лекарског друштва и Стоматолошке коморе Србије, 19. јуна постао члан Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ). Интересантно, а да затворимо круг, одбранио је баш онај рад који је излагао у Мајнцу.
Академик др Саша Филиповић, рођен у Шапцу 20.07.1971. где је завршио основну и средњу медицинску школу. На Стоматолошком факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1998.
Учесник је многобројних стручних предавања и радних курсева из области Стоматологије, како у земљи, тако и у иностранству. Објавио је неколицину стручних радова.
У Паризу, на Европском институту (2010) стекао је звање специјалисте Европског института за научни антиејџинг. Члан је ССО, Швајцарског удружења стоматолога, као и Стоматолошке коморе Србије. Седам година је био на функцији секретара Српског лекарског друштва, подружнице Шабац. Примаријат из области имплантологије у завршној је фази.
Власник је Стоматолошке поликлинике “Др Филиповић” у Шапцу, која запошљава 23 радника, претежно медицинске струке - стоматологе, зубне техничаре, стоматолошке сестре, као и рендген техничаре.
На лични позив председника Српске краљевске академије научника и уметника, проф. др Драгана Дамњановића, а на предлог Српског Лекарског Друштва, као и Стоматолошке коморе Србије, постао је редовни члан СКАНУ.
После завршене Медицинске школе, отишао је у Београд на студије стоматологије, које је успешно завршио. Није волео да учи напамет, него да истражује, што је резултирало научним радом. Истини за вољу, стално се питао зашто деца која носе протезе да би исправила зубе, добију вилицу лепог низа, али непропорционалну у односу на главу. Нико то није могао да му објасни. Засукао је рукаве, направио упоредну анализу на педесеторо испитаника, а завршна мерења урадио на факултету. Схватио је да су табеле, које и данас користе професори широм света, урадили јапански лекари (пре двеста година), на основу истраживања својих земљака, који имају другачији облик главе од нас. Због ситуације у нашој земљи 1999. године није био у могућности да рад лично представи на Европском конгресу у Солуну, који је био запажен на Светском конгресу стоматолога у Маинцу, у октобру 2000. где је отишао на позив проф. др. Сергла.
- Био сам само Србин из Шапца, а ми смо тада били избачени из Европског удружења стоматолога. Рад је објављен, али је скрајнут, иако је значајан не само за мене, него за целу историју стоматологије. Дошло би до коренитих промена да је реализован, али није било никога да ме погура.
Иако је имао позив да остане на факултету, запослио се у Дому здравља у Шапцу. Није добио специјализацију, па је о свом трошку отишао на усавршавање у Париз, на Европски институт за научни антиејџинг.
- Одлучио сам да се приватно дошколујем, а упоредо сам радио и на отварању своје ординације у Шапцу. Значи на три “фронта”.
После десет година у Дому здравља, одлучио је, на запрепашћење целе фамилије, да да отказ и посвети се приватној пракси. У почетку је “учио занат” код старијих и искуснијих колега, којима је и данас захвалан и са којима сарађује, пре свих, др Мити Спасојевићу. У међувремену се оженио колегиницом Емилијом, дечјим стоматологом, а сав новац, који су добили за свадбу , уложили су у покретање сопственог бизниса. Почео је са једном столицом, а данас има ординацију у Масариковој, која броји двадесет троје запослених. Ове године је уписао постдипломске студије у Новом Саду.
- Имао сам шансу да останем у Немачкој и позив да радим у Швајцарској, где сам провео неколико месеци, али сам се вратио, нисам могао да се одвојим од родног града и одустанем од неких постулата. Уосталом, то упорно објашњавам својим колегама - уколико радите овде онако и онолико колико на Западу, доћи ћете на исто.
Није се покајао што се вратио. У браку са супругом Емилијом добио је две ћерке, старију Дуњу, која већ сада, по завршетку осмог разреда показује интересовање да иде очевим стопама, и млађу Јану, која је “озбиљан играч” и за коју верује да ће једног дана бити прави менаџер породичне фирме.
Др Филиповић је власник Центра за превентивну и естетску стоматологију.
- Пре осам година почео сам да радим антиејџинг и естетску стоматологију која, осим здравља зуба и уста, подразумева и симетрију и естетику лица. Недостатак бочних зуба у горњој и доњој вилици, доводи до губитка висине загрижаја, као и до смањења прве трећине лица, а самим тим и до назолабијалних бора и подизања врха браде. То је читава наука и уживао сам то да радим, али су захтеви пацијената често на ивици могућег, а понекад и немогући.
У Центру превентивне и естетске стоматологије, ради се са хијалуронским филерима и ботоксом, никада са силиконом (због канцерогеног дејства). Постоји неколико врста гранулација хијалурона који се убризгава под кожу на одређеним местима и после неког времена ресорбује, што значи да се третман мора обнављати.
Др Емилија преузела је на себе естетску стоматологију и набавила нову генерацију филера, а наш саговорник се задовољно вратио керамици, хирушким интервенцијама, недостацима услед траума и повреда, вештачкој кости, свему што га испуњава и опушта.
- Пружамо све врсте стоматолошких услуга у ординацији од хирургије до дечије стоматологије. Имамо сјајну играоницу где деца долазе, играју се и кад немају никаквих проблема да би разбила страх од стоматолога. У потпуности сам остварен. Имам сјајну породицу, супругу, која ме подржава у свему, децу каква се само могу пожелети. Једино ми је жао што не могу да будем са њима онолико колико бих желео, али за све постоји цена.
Недавно је, на предлог Српског лекарског друштва и Стоматолошке коморе Србије, 19. јуна постао члан Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ). Интересантно, а да затворимо круг, одбранио је баш онај рад који је излагао у Мајнцу.
Учесник је многобројних стручних предавања и радних курсева из области Стоматологије, како у земљи, тако и у иностранству. Објавио је неколицину стручних радова.
У Паризу, на Европском институту (2010) стекао је звање специјалисте Европског института за научни антиејџинг. Члан је ССО, Швајцарског удружења стоматолога, као и Стоматолошке коморе Србије. Седам година је био на функцији секретара Српског лекарског друштва, подружнице Шабац. Примаријат из области имплантологије у завршној је фази.
Власник је Стоматолошке поликлинике “Др Филиповић” у Шапцу, која запошљава 23 радника, претежно медицинске струке - стоматологе, зубне техничаре, стоматолошке сестре, као и рендген техничаре.
На лични позив председника Српске краљевске академије научника и уметника, проф. др Драгана Дамњановића, а на предлог Српског Лекарског Друштва, као и Стоматолошке коморе Србије, постао је редовни члан СКАНУ.
М. Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
