Мачвани куну пре цара Лазара

Мачванин Зоран Милошевић (1959) доктор је социолошких наука. До сада је објавио више од 900 библиографских јединица на српском, руском, словеначком и енглеском језику. Редовни је члан Међународне словенске академије из Москве. Добитник је више угледних признања у Русији.
Члан је редакција неколко научних часописа у Србији, Белорусији и Русији. Стални је сарадник недељника «Печат». Запослен је на Институту за политичке студије у звању научног саветника.
- Недавно је Удружење «Милош С. Милојевић» из Црне Баре организвало научни скуп посвећен овом нашем «заборављеном великану», тачније обредним песмама укупног народа српског. Пошто су сакупљене обредне песме слојевите и могу се читати са различитих аспеката (етнологије, књижевности, социологије итд.) определио сам се за истраживање клетви. Разлог је једноставан, пошто сам рођен, одгајан и живим у Мачви, а поред тога одгајан сам у социјалној средини, где су клетве биле део свакодневног живота. Опредељење је имало логчан след, каже на почетку разговора за наш лист.
- У обредним песмама укупног народа српског пажњу су ми привукле клетве, јер се у песмама које је сакупио Милојевић запажала велика разлика у одговору ко изриче најтежу клетву. Ако се, дакле, покуша успоставити хијерархија клетви, односно сазна која клетва је најгора долазимо до занимљивих виђења. Према одређеним веровањима најтежа је кумова клетва, према другим родитељска. Најстаријом се (што је нетачно) сматра клетва цара Лазара. Према «”Песмама и обичајима укупног народа србског» “, најтежа је девојачка клетва.
Како сте дошли до самог тумачења речи клетва?
- Клетве престављају веру у реч, односно моћ речи, што није само особеност српског народа. Да подсетимо да је према Светом Писму у почетку била само реч, а да је из ње вољом Бога проистекао живот. Ова чињеница да је реч стварње, веома је поштована код Срба. Моћ речи се, дакле, може пратити у укупној култури Срба. Сегмент ове културе је и клетва, односно проклињање. Веровање да се клетвом може исправити нанета неправда (Срби увек куну када им се нанесе неправда, не ради наношења зла). Клетва према српском веровању траје шест генерација.
Која клетва је посебно тешка?
Клетва као самосталан исказ изриче се са вером у магијску моћ речи да Бога, демона, судбину или природне силе покрене на наношење зла.
Традиција клетви постоји вероватно у свим културама света. Време настанка овог израза закључује се на основу њене садржине: пошто је основни подстицај за настанак клевете проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси, јасно је да је настала у давна времена када се веровало у магичну моћ речи.
Народ верује да је кумова клетва посебно тешка – јер он представља моћног посредника између живих и мртвих.
Најгоре клетве су оне које "баци" родитељ, а у народној поезији као "опасне" клетве помињу се и оне које баца девојка или сестра.
Да ли је клетва цара Лазара изречена уочи Боја на Косову најстарија у српском роду?
Најстрашнија клетва наших предака је била заклињање мајчиним млеком (када мајка открије своје груди и закуне децу да је послушају у нечему, то је по правилу рађено једном у животу, а у срећним породицама никад), о коју се не сме огрешити.
Клетва цара Лазара спада међу најстарије српске клетве. Многи верују да још увек нисмо "скнули" проклетство које нам је бачено пре скоро седам векова.
“Ко је Србин и српскога рода и од српске крви и колена, а не дош’о на бој на Косово не имао од рода порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, рујно вино, ни пшеница бела, Рђом кап'о док му је колена!"
Колико је клетва присутна у новијој српској историји, где се често везује за важне историјске догађаје?
Бројни су они који верују да је клетва изговорена уочи Видовдана обележила кретање и судбину српског народа. Као пример често се наводи да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда управо на овај дан, а као пример из модерне историје наводи се изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
Суштина историјских истраживања Милоша С. Милојевића своди се на његова открића о траговима Срба ван Европе. Наравно, ни клетве не изостају из народних песама које је он прикупио. Каква су Ваша размишљања по овим питањима с посебним акцентом на клетве?
Јасно је да се кроз „Песме и обичаје укупног народа србског“ и када су у питању клетве јасно уочава снажан етички кодекс.
За разлику од других тумачења и песама, код обредних песама укупног народа србског и моралног кодекса који негује, јасно се издваја жеља за животом, јер се концентрише на младост, на мушко-женске односе и верност као основни принцип.
Договор измеђи момка и девојке јасно указује да они желе заједницу засновану на међусобној верности и продужењу трајња даривањем новог живота. Народни песници због тога истичу да превара девојке представља снажан морални неопростив преступ, а девојачка клетва која из овога проистиче добија снагу која се протеже на шест поколења онога мушкарца који превари.

Најка и Иван
У песми „Најка и Иван“ (стр. 76-77) имамо обрнуту ситуацију када Иван куне девојку која се удаје за другог.
„Од мене јој је благослов;
Колико љеба појела,
Толико јада подњела.
Колико воде пропила,
Толико суза пољела.
Колико вина пропила,
Толико крви прољеља.

Смрт Јовина
У „Песмама и обичајима купног нрода србског“, Милоша С. Милојевића такође наилазимо на клетве.
У Песми „Смрт Јовина“ (стр, 64) налазимо ситих:
„Већ су тјешке кљетве ђевојачке
Које су ме младе проклињале,
Проклињућиј; вако говориле:
Колико је јатлуку грана,
Толико је на јагуку рана,
Толик’ њек је на Јовану рана“.
Драма се наставља када остарјела мајка пита свога сина Јована:
„Сине Јово јединац у мајке!
Кажи сине моје чедо драго!
Како би се опростио кљетва
Како би се опростио вјеза
И како ли, оних страшних
Мука
Што т’уклеше младе
Ђевојке“
Ал’из труња Јова одговара:
„Мајко моја сладка ранилице!
Њемогу се опростити кљетва.“