Ако сам ја дете шта си онда ти

У оквиру манифестације „Месец младог аутора“ Културни центар младим неафирмисаним ауторима већ дванаест година пружа шансу самосталног излагања радова у Галерији. Током септембра прилику да се представи јавности имала је шабачка ауторка Емилија Васић, која је дипломирала је на Факултету примењених уметности у класи професора Синише Жикића, а тренутно завршава мастер студије. Изложба под називом „Ако сам ја дете шта си онда ти“ је серија радова насталих као мастер рада сликарке. Емилија истиче да инспирацију проналази у свакодневном животу и људима око себе. Деца заузимају посебно место у уметничком опусу и ликовном изразу ауторке.
- Када се човек мало боље загледа у друге људе и обрати пажњу какви су они, може много тога да закључи. Да ли поседују неке негативне особине, које се могу или не могу променити и да ли се те особине могу пренети на дете. Циљ је био да се скрене пажња на то и да не би требали да изгубимо дете у нама. Првенствено што су деца најчистија бића и што не могу имати лошу намеру или особину, јер све уче од одраслих и тако се формирају - наводи ауторка изложбе.

Деца су
будуЋност
Емилију као и друге младе уметнике брине ситуација у којој се налази култура, али и однос младих нараштаја према уметности, науци и култури. Сматра да постоје даровита деца, али приступ није увек адекватан и прилагођен узрасту.
- Мислим да би више пажње требало да обратимо на културу генерално и такав став усадимо млађим генерацијама, јер шта је један народ без културе? Уколико не негујемо културу, језик, писмо и науку као основне ствари, све остало нема толико смисла. Ако на време не уведемо децу у тај свет на њима интересантан и разумљив начин мислим да касније тешко можемо нешто да урадимо.

Конкурси су
подстрек за
напредак
Наша саговорница сматра да су изложбе и ликовне колоније значајна ствар за младе уметнике и идеална прилика за размену искустава, идеја и дружење. Учествовала је на конкурсима у земљи и иностранству, а посебно јој је драг Међународни конкурс у Кини где се тамошњој јавности представила графиком.
- Свакако да је изазов пријавити се на конкурс ван земље. Макар то била Црна Гора, Босна и Херцеговина, бивше југословенске републике. Свака млада особа треба да покуша. Ако само седите и причате, то нема смисла, све док се не померите са мртве тачке. Уколико покушате и резултати ће доћи.

Спаја неспојиво
Млада сликарка тренутно се припрема за наредну самосталну изложбу на којој ће бити цртежи тушем, пером и вредно ради на новим уметничким делима која ће објединити две ликовне дисциплине, наизглед неспојиве.
- Тренутно покушавам да повежем скулптуру и сликарство. Можда ће то неком деловати чудно, али како сам у Уметничкој школи била ливац остала је та жеља за скулптуром. Можда сам то негде потиснула, а сада покушавам да спојим те две ствари у нади да ће из тог споја да се роди нешто другачије, а опет ликовно и естетски лепо. Бавим се и графиком. Боље је када се човек занима за више ствари разлика је да ли је то оно што заиста жели да ради. Припремам и слике за нову самосталну изложбу у децембру која ће бити у Смедеревској Паланци - појашњава нам Емилија и додаје да је уметност лепа дисциплина кроз коју особа може да искаже себе, душу и оно најбоље што поседује. Због тога је сликарство њена велика љубав, иако не наилази увек на разумевање.
- Мислим да не постоји бољи начин од уметности да човек буде у потпуности искрен. Мислим да сам изабрала право занимање, јер одувек сам желела да се бавим сликарством. Са поласком на Факултет то је добило нову, другачију димензију. Питање које данас можда мучи младе ауторе је да ли ће их схватити на прави начин. Наши људи су склони прво осуди па тек онда разумевању што нема много смисла. Често покушам да објасним да апстрактно сликарство није пука измишљотина. Увек се враћам на Кандинског зато што сматрам да је он зачетник апстрактне уметности. Ипак, критике одређених људи које нису конструктивне могу негативно да утичу на младу особу уколико није упорна и нема тачно одређен циљ.