Фонд “Хумано срце Шапца”
ПОМОЋИ ЧОВЕКУ НЕМА ЦЕНУ
“Ако хоћемо да се бавимо хуманитарним радом морамо да ослушкујемо људску душу и радимо на увећању духовног богатства, јер само оно је вечно, све друго је подложно променама”
Када је пре скоро десет година Ружица Поповић са групом истомишљеника основала фонд “Хумано срце Шапца”, идеја водиља је била пружити пријатељску руку онима које су други, па и најближи заборавили, људима који су се стицајем околности нашли “на маргини свакодневице”. Како је наведено на званичној интернет презентацији Фонда, захваљујући великом ангажовању председнице Управног одбора, Ружице Поповић, и помоћи несебичних људи, током протекле деценије обновљено је и изграђено на десетине кућа, обезбеђене су стипендије за велики број ђака, многа деца су први пут видела море...
-Помоћи човеку нема цену. Код нас се окупљају тешке судбине, тешке приче. Доста је остављене деце од стране родитеља, али и родитеља од стране деце. Наш мото је да нико не сме бити гладан, а за остварење тог циља мало је потребно- изјављује Ружица Поповић, и додаје:
-Ако хоћемо да се бавимо хуманитарним радом морамо да ослушкујемо људску душу и радимо на увећању духовног богатства, јер само оно је вечно, све друго је подложно променама. Када човек ради посвећено, и из срца и Бог помаже.
“Богдај” на дар
Да је последње тврђење тачно доказ је и последњи велики пројекат у чију реализацију се упустио шабачки хумани Фонд. Реч је о изградњи Предах смештаја зе децу оболелу од аутизма, или “Богдаја”. Камен темељац објекта од 140 квадрата, у којем је пројектовано четири собе и купатило, довољно за смештај истовремено четворо деце, положен је пре десетак дана, на 50 ари црквеног земљишта у Богосавцу .
Предвиђено је да грађевински радови буду завршени до краја ове године, када би “Богдај” могао, званично да почне са радом, уколико се обезбеде средства за опремање и сређивање ентеријера.
-У оквиру Фонда „Хумано срце Шапца“ функционисао је Дневни боравак за децу са аутизмом. Међутим, како су та деца расла расле су и бриге родитеља, а све чешће се постављало питање шта ће бити са њима када њихови најближи напусте свет. Прво сам мислила да узмем и адаптирам неку кућу за смештај, али само смештај није био довољан. Биле су потребне особе које ће да брину о њима, и због тога сам се обратила цркви. Са идејом да дођем до жена које су предане цркви, а које би своје време проводиле у раду са децом упутила сам се код Љубомира Ранковића, који ми је, уместо тога, предложио да црква донира земљиште и помогне у изградњи кућа. Уследило је донаторско вече на којем смо окупили око двадесет привредника града Шапца, који су се обавезали, стали иза мене, скупили одређена средства, и кренули у ову причу- објашњава Ружица Поповић, рађање и почетак реализације пројекта који би пре свега требао да олакша живот родитељима деце са аутизмом.
-Ти родитељи муку муче. Немају ни тренутка предаха, једва се сналазе када треба да оду код лекара, о годишњем одмору и не размишљају. Зато правимо место на којем ће знати да су њихова деца збринута и безбедна у периоду и по неколико недеља- каже Поповићева, и напомиње да управо захваљујући сарадњи Фонда и Цркве, већ неко време функционише Канцеларија за аутизам.
деца без мајке
Пројекат “Богдај” представља највећи овогодишњи посао, али то не значи да су и у једном тренутку занемарене редовне активности Фонда. Наиме, ових дана под њихово окриље су стали и бројни средњошколци из шабачких села који немају за аутобуске карте, сталним корисницима ни један дан не недостаје оброк, док је у Бањи Бадањи о трошку Фонда до сада боравило три туре корисника.
-Боримо се. Имамо енергије и воље за то. А кад имаш воље нађе се и начин. Недавно сам дошла на идеју да прикупљамо помије из шабачке Болнице и Предшколске установе и хранимо свиње за наше кориснике. Код породица које имају услове смо изградили свињац, и сада имамо око 30 товних свиња. Где има више чланова домаћинства, њима дамо целу свињу, остале разделимо. Тако да нико није гладан, ни једно дете није остало без крова над главом, пелена. Осим оних које не знамо- тврди Ружица Поповић, и додаје да су им у посебном фокусу деца која су остала рано без мајке.
-Имамо неколико породица у којима су младе мајке умрле, што је мени из позиције мајке посебно тешко, јер, ко ће тој деци да опере веш, опере кућу, умеси колаче. Таквој деци не сме ништа да фали. За за сада успевам, а трудићу се да тако буде и убудуће. Судбина ме ставила на ову стазу, и корачаћу њоме док год будем имала снаге- тврди Ружица Поповић, испред Хуманог срца Шапца, Фонда који, на чију хуманост, иако регистрованог на територији нашег Града, рачунају и у суседним општинама.
-Помоћи човеку нема цену. Код нас се окупљају тешке судбине, тешке приче. Доста је остављене деце од стране родитеља, али и родитеља од стране деце. Наш мото је да нико не сме бити гладан, а за остварење тог циља мало је потребно- изјављује Ружица Поповић, и додаје:
-Ако хоћемо да се бавимо хуманитарним радом морамо да ослушкујемо људску душу и радимо на увећању духовног богатства, јер само оно је вечно, све друго је подложно променама. Када човек ради посвећено, и из срца и Бог помаже.
“Богдај” на дар
Да је последње тврђење тачно доказ је и последњи велики пројекат у чију реализацију се упустио шабачки хумани Фонд. Реч је о изградњи Предах смештаја зе децу оболелу од аутизма, или “Богдаја”. Камен темељац објекта од 140 квадрата, у којем је пројектовано четири собе и купатило, довољно за смештај истовремено четворо деце, положен је пре десетак дана, на 50 ари црквеног земљишта у Богосавцу .
Предвиђено је да грађевински радови буду завршени до краја ове године, када би “Богдај” могао, званично да почне са радом, уколико се обезбеде средства за опремање и сређивање ентеријера.
-У оквиру Фонда „Хумано срце Шапца“ функционисао је Дневни боравак за децу са аутизмом. Међутим, како су та деца расла расле су и бриге родитеља, а све чешће се постављало питање шта ће бити са њима када њихови најближи напусте свет. Прво сам мислила да узмем и адаптирам неку кућу за смештај, али само смештај није био довољан. Биле су потребне особе које ће да брину о њима, и због тога сам се обратила цркви. Са идејом да дођем до жена које су предане цркви, а које би своје време проводиле у раду са децом упутила сам се код Љубомира Ранковића, који ми је, уместо тога, предложио да црква донира земљиште и помогне у изградњи кућа. Уследило је донаторско вече на којем смо окупили око двадесет привредника града Шапца, који су се обавезали, стали иза мене, скупили одређена средства, и кренули у ову причу- објашњава Ружица Поповић, рађање и почетак реализације пројекта који би пре свега требао да олакша живот родитељима деце са аутизмом.
-Ти родитељи муку муче. Немају ни тренутка предаха, једва се сналазе када треба да оду код лекара, о годишњем одмору и не размишљају. Зато правимо место на којем ће знати да су њихова деца збринута и безбедна у периоду и по неколико недеља- каже Поповићева, и напомиње да управо захваљујући сарадњи Фонда и Цркве, већ неко време функционише Канцеларија за аутизам.
деца без мајке
Пројекат “Богдај” представља највећи овогодишњи посао, али то не значи да су и у једном тренутку занемарене редовне активности Фонда. Наиме, ових дана под њихово окриље су стали и бројни средњошколци из шабачких села који немају за аутобуске карте, сталним корисницима ни један дан не недостаје оброк, док је у Бањи Бадањи о трошку Фонда до сада боравило три туре корисника.
-Боримо се. Имамо енергије и воље за то. А кад имаш воље нађе се и начин. Недавно сам дошла на идеју да прикупљамо помије из шабачке Болнице и Предшколске установе и хранимо свиње за наше кориснике. Код породица које имају услове смо изградили свињац, и сада имамо око 30 товних свиња. Где има више чланова домаћинства, њима дамо целу свињу, остале разделимо. Тако да нико није гладан, ни једно дете није остало без крова над главом, пелена. Осим оних које не знамо- тврди Ружица Поповић, и додаје да су им у посебном фокусу деца која су остала рано без мајке.
-Имамо неколико породица у којима су младе мајке умрле, што је мени из позиције мајке посебно тешко, јер, ко ће тој деци да опере веш, опере кућу, умеси колаче. Таквој деци не сме ништа да фали. За за сада успевам, а трудићу се да тако буде и убудуће. Судбина ме ставила на ову стазу, и корачаћу њоме док год будем имала снаге- тврди Ружица Поповић, испред Хуманог срца Шапца, Фонда који, на чију хуманост, иако регистрованог на територији нашег Града, рачунају и у суседним општинама.
Т.Т.
Најновији број
25. април 2024.
