Кина, испуњење сна

Млада Шапчанка Ема Узејровић пре пет година родни град на обали Саве заменила је за вишемилионски Шангај у Републици Кини. Први пут се са Далеким истоком сусрела током студија, када се на први поглед заљубила у древну цивилизацију некадашњег царства. Сан да Кина буде њен нови дом остварена је по стицању дипломе Филолошког факултета и указивањем прилике за додатно академско усавршавање.

-После завршених основних студија, отишла сам у Шангај на мастер студије. Како сам студирала кинески језик на Филолошком факултету у Београду по завршетку студија сам добила стипендију Народне Републике Кине за наставак образовања у Шангају, на факултету на ком иначе данас радим. Тамо сам, на Шангајском универзитету за међународне студије (Shanghai International Studies University), завршила мастер за кинеско-енглеско превођење и у току мастера сам помагала око организације наставе за српски језик. С обзиром на претходну сарадњу, иако по занимању нисам лектор, факултет је одлучио да ме запосли као иностраног помоћника у предавању српског језика - каже Ема за „Глас Подриња“ о свом одласку у далеки мегалополис на обали Пацифика, где борави од 2015. године. Иако је пандемија изазвана корона вирусом протеклих месеци централна тема светских и локалних медија одлучили смо да окосница разговора буде Кина из другог угла.

Да ли је било тешко напустити родни град, земљу и отићи неколико хиљада километара далеко?
Наравно, мислим да таква одлука никоме није лака. Сматрам да свако ко оде негде далеко да живи треба да има јасан циљ и следи своје снове. За било какву врсту успеха је потребно бар мало одрицања или жртве. С обзиром на то, иако ми породица, пријатељи и Србија увек недостају, волим свој посао и живот у Кини, а свакако сам захваљујући друштвеним мрежама у свакодневном контакту са најближима, тако да ми то није толико тешко.

Како је изгледао први сусрет са другом културом, можемо рећи и цивилизацијом?
Први пут сам отишла у Кину после прве године факултета, са само 20 година, на летњи курс кинеског језика у Пекингу. Сећам се да ми је све то деловало невероватно! Иницијални сусрет са Кином био је јако занимљив. Једва сам чекала да све оно о чему сам учила, видим, и била сам одушевљена! Јако ми се допао њихов начин живота, исхрана, архитектура, њихов однос према природи, паркови, здрав живот. Све ме је одушевило и од првог тренутка сам знала да ћу једног дана и живети у Кини!

Да ли се само нама чини да је Исток “други свет”, или је заиста тако?
Сигурно да јесте! Неминовно је да постоје културолошке разлике и разлике у свему ономе што чини један народ, једну културу и једну државу. Кину је стварно тешко описати речима! Мислим да све док неко не отпутује тамо и не види све то што је чини посебном, не може ни да замисли колико су земља и народ дивни. Топла препорука свима да посете Кину, или бар да прочитају неку књигу или погледају репортажу! Сигурна сам да ће уживати и научити мноштво нових ствари.

Да ли може да се упореди систем образовања у Кини, и истакну евентуалне предности, или мане у односу на овдашњи?
Што се тиче образовања, неких великих разлика нема, посебно када је у питању факултетско образовање. Кина и уопште родитељи много улажу у образовање деце. Она од малих ногу почињу са учењем страних језика и имају доста ваннаставних активности. Тај тренд се, чини ми се, наставља до краја образовања. Учи се вредно и ради се напорно!

За људе у нашој земљи је занимљивост да децу у Кини подучавате српски језик?
Да! Факултет на ком радим је једини факултет у Шангају на ком је српски језик главни предмет и то ме чини јако срећном. Осим Шангаја, српски језик се може студирати и у још неколико градова широм Кине.

Како изгледа настава и какви су утисци?
Радим са студентима прве године који су почели да уче српски средином септембра прошле године. Они су јако вредни, заволели су наш језик и Србију и увек дају свој максимум. Ћирилично писмо су савладали у року од недељу дана, падежи им иду супер, изговор им је одличан. Да будем искрена, надмашили су сва моја очекивања!

С друге стране, задајем им диктате сваке недеље, а сваке две тест, као и усмене вежбе. Ради се „пуном паром“! Чак и сад, у време епидемије, иако имамо онлајн предавања, ниједног тренутка нису изгубили мотивацију. Они су стварно моја неисцрпна снага и енергије.

Да ли можда постоји нека језичка баријера уколико неко не говори кинески, а ни енглески језик?
Што се тиче језичке баријере на часовима немамо проблема. Говорим и кинески са њима, а имали смо предавања о Србији и српској култури на енглеском. Сада већ користе и српски. Трудим се да користимо српски језик у свакодневној комуникацији што је више могуће.

Када је у питању језичка баријера, мислим да нисам најбоља особа која би одговорила на то питање. Претпостављам да је странцима који дођу у Кину, а не причају кинески, тешко у почетку, али да се после или навикну, или науче нешто кинеског што је довољно за основну комуникацију. Већина младих Кинеза говори енглески, тако да увек постоји неко ко може да помогне.

Када упоредимо ђаке у Кини и Србији, да ли постоји нека разлика у њиховом приступу учењу?
Искрено мислим да је све индивидуално. Сваки ученик је јединствен. Неки су више окренути друштвеним наукама и можда имају креативнији приступ учењу. Други имају више афинитета ка природним наукама и имају систематски приступ учењу. Сматрам да свако треба да упозна себе и да зна који начин учења и методе му највише одговарају и сходно томе покуша да их примени у свакој ситуацији. Као професор, сматрам да ни децу ни студенте не треба стављати у исти калуп, већ треба подстицати различитост. Стога не бих поредила наш и њихов приступ учењу, јер мислим да не би требало генерализовати такве ствари. Оно што могу да кажем јесте да су изузетно вредни и радни и да је то сигурно један од разлога због кога су толико и успешни!

Колико је људима у Кини Србија позната?
Старијим људима у Кини је Југославија и даље познатија од Србије, и сваки пут се обрадују када чују да неко долази из “Југославије”. Наравно, међу њима већина зна за Србију, а чини ми се да скоро свако, не само да зна за Србију, већ и жели да посети Србију. Као што смо у последње време могли да видимо на телевизији, однос између Кине и Србије је одличан, без икакве сумње смо “челични пријатељи” и верујем да ћемо увек бити ту једни за друге и да ће наше челично пријатељство постајати све чвршће и чвршће.

Многи су имали прилику да недавно погледају видео подршке из Шангаја, који су снимили ученици наше саговорнице. Млади из далеке земље упутили су речи подршке Србији у борби против корона вируса делећи своја искуства.
Како је дошло до идеје да снимите видео подршке и пријатељства на релацији Србија - Кина?
После објаве кинеских медија о обраћању председника Србије Александра Вучића, Кина и кинески народ изразили су жељу да нам помогну што више могу. Осим помоћи које смо добили од Народне Републике Кине, много људи у Кини је изразило жељу да донира новац како би нам помогли да се што боље изборимо са епидемијом.
Моји студенти јако воле Србију и српски народ, и желели су да допринесу на неки начин. Знајући да многи од њих можда немају довољно средстава да помогну, предложила сам им да сниме видео подршке на српском језиком. Све остало су сами урадили! Сами су написали текст, организовали се, снимили видео и монтирали. Када сам погледала била сам одушевљена! Српска амбасада у Пекингу је објавила видео на свом Weibo профилу и ту су имали велики број прегледа.

Оно што мене чини посебно срећном као њиховог професора је то што су сви коментарисали да одлично причају српски после само неколико месеци учења. Сигурна сам да им је то дало још већу снагу и мотивацију за даљи напредак и учење, што ме много радује! Свако од њих једва чека да дође у Србију, и не сумњам да ће се захваљујући својој љубави према српском језику и Србији одлично снаћи и наравно уживати овде, са нама.