ИЗ ПЕРА ШАБАЧКОГ АДВОКАТА, МАГИСТРА ПРАВА СЛОБОДАНА ЛАЛА СМИЉАНИЋА
Стиже “велики прота”
Кроз историјску личност проте Николе Смиљанића, једног од највећих јунака СПЦ у њеној вишевековној историји, аутор говори о генези својих предака у омиљеном мачванском селу. У знак захвалности знаменитом земљаку, поред књиге и споменик би да му подигне
За сада се лик проте Николе Смиљанића, јунака оба српска устанка, рођеног у Бадовинцима, око 1760. године налази на слици великог формата (“Саветовање војвода пред Мишарски бој”, Милића од Мачве која се чува у Шабачком музеју, а сећање на њега побуђује и камени споменик, који се после дугог “путешествија” скрасио испред црке у Мачванском Белотићу, где је рођена његова мајка Смиљана ( рођ. Станковић). Овај сеоски храм посвећен је Светом Мрати, а то је Николина слава. Протин отац Глигорије и мајка Смиљана, носили су презиме Бијуклић, као и сам Никола у раним годинама. Након очеве смрти мајка се, заједно са децом враћа у Мачвански Белотић и Никола касније мења презиме у Смиљанић.
Све то и много више може се наћи у новој књизи шабачког адвоката, магистра права, Слободана Лала Смиљанића, која је припремљена и ускоро ће се наћи пред читаоцима.
-На основу грађе коју је прикупио, аутор приступа веома важном подухвату-стварању литерарног портрета родоначелника породице. Радња романа детаљно прати живот и активности проте Николе Смиљанића. Богата имагинација писца задире у све сегменте протиног живота. Тиме је добијена течна фабула, без паузе у приповедању, а која у форми романа уводи читаоца у животопис знаменитог проте, пише у рецензији историчар Небојша Цвејић, који примећује силну мотивацију и жељу аутора да читаоцу што више приближи време и начин живота свог давног претка, кога је каже 1815. године отровао Марко Штитарац по налогу Милоша Обреновића.
И тек што је завршио књигу, Смиљанић је посредством својих земљака, а пре свих Аврама Гишића из Мачванског Белотића, дошао на идеју да подигне велики споменик проти Николи Смиљанићу у Белотићу, где би овог, једног од највећих јунака СПЦ у њеној вишевековној историји приказао на коњу са сабљом у руци. И на свом радном столу држи урамљену протину слику, пресликану са поменутог уља на платну Милића од Мачве.
-Култура сећања је изузетно важна и за појединца и за народ у целини. Свест о пореклу, знање и сећање на дела наших претходника, чувари су идентитета. Дужност нам је да у том духу одгајамо оне који долазе за нама. Остаје им у наслеђе да све то даље шире међу својим потомством , како би и ти потомци могли наставити са овом светом мисијом. Тако чувамо дух народа. Тако се можемо надати да ће нас бити и да ће мо и даље постојати, Цвејић.
Све то и много више може се наћи у новој књизи шабачког адвоката, магистра права, Слободана Лала Смиљанића, која је припремљена и ускоро ће се наћи пред читаоцима.
-На основу грађе коју је прикупио, аутор приступа веома важном подухвату-стварању литерарног портрета родоначелника породице. Радња романа детаљно прати живот и активности проте Николе Смиљанића. Богата имагинација писца задире у све сегменте протиног живота. Тиме је добијена течна фабула, без паузе у приповедању, а која у форми романа уводи читаоца у животопис знаменитог проте, пише у рецензији историчар Небојша Цвејић, који примећује силну мотивацију и жељу аутора да читаоцу што више приближи време и начин живота свог давног претка, кога је каже 1815. године отровао Марко Штитарац по налогу Милоша Обреновића.
И тек што је завршио књигу, Смиљанић је посредством својих земљака, а пре свих Аврама Гишића из Мачванског Белотића, дошао на идеју да подигне велики споменик проти Николи Смиљанићу у Белотићу, где би овог, једног од највећих јунака СПЦ у њеној вишевековној историји приказао на коњу са сабљом у руци. И на свом радном столу држи урамљену протину слику, пресликану са поменутог уља на платну Милића од Мачве.
-Култура сећања је изузетно важна и за појединца и за народ у целини. Свест о пореклу, знање и сећање на дела наших претходника, чувари су идентитета. Дужност нам је да у том духу одгајамо оне који долазе за нама. Остаје им у наслеђе да све то даље шире међу својим потомством , како би и ти потомци могли наставити са овом светом мисијом. Тако чувамо дух народа. Тако се можемо надати да ће нас бити и да ће мо и даље постојати, Цвејић.
Љ.Ђ.
Најновији број
8. мај 2025.
