Инфо

17. децембар 2020.17. дец 2020.
Рам као породични потпис
Милан Јовановић – чувар традиције и наслеђа

Рам као породични потпис

Породични посао више од професије. „Препознавање“ слике/фотографије и рама су пресудни за одабир и потпуни склад. Различити захтеви наручиоца. Константно усавршавање. Занати злата вредни. Уметност део живота
Некада су шабачку варош испуњавале занатске радионице. Мајстори су за сваки производ улагали знање, жељу, труд. И ма колико на први поглед деловали исти, сваки од њих је имао посебан, тајни печат чији код је само власник занатлија препознавао. Мајстори су преносили знање на ученике, од плодова заната се могло живети, али све то је остало у времену иза нас. Данас такав спој привређивања и креативности ослоњен је искључиво на ентузијазам и жељу потомака да наставе породичну традицију.

Такав наставак подразумева стремљење јаче од свих особености садашњег тренутка и реченице „занат одавно није златан“, али ће заувек бити вредан. С том пасијом у срцу Милан Јовановић из Шапца није дозволио да нестане нешто што је у његовој породици започело две генерације раније, радионица „Оквир“.

-Отац Цветин и стриц су се од шездесетих година бавили стаклорезачким послом, као и урамљивањем. Уз уметност сам растао, те је логичан след догађаја, али и моја жеља била да наставим традицију. Захваљујући очевом залагању, раду и ентузијазму наша радња је током деведесетих била мали уметнички клуб. Познатији ствараоци, не само шабачке ликовне сцене долазили су код нас. Размена идеја, дружење били су свакодневица. То је један од разлога који ме мотивише да наставим са овим занатом, јер је за мене више од посла. Пре свега љубав од детињства - са поносом и сетом говори Милан Јовановић о породичној радњи.



Посвећеност послу
Жеља да уметнички пут настави као конзерватор уметничких добара није се испунила, али креативност, посвећеност стваралаштву пронашле су своје обличје у старом, али вредном занату. Милан је свакодневно окружен уметничким делима, а у време предаха и сам ствара.

-Урамљивање није само прављење рама. Потребно је да „осетите“ слику, шта је чини посебном. Колорит, врста, ширина лајсне. Наизглед је једноставно, али једна нијанса мења све. Уколико за пример узмемо паспартуре које су делом украс, али и имају и своју техничку намену заштите рада од стакла како не би дошло до оштећења. Погрешно је и очекивање да је то посао од пет минута - додаје наш саговорник.



Жеље наручиоца
Целокупан процес је Миланових руку дело. Како истиче „од одласка у банку до набавке материјала“ који није увек лако доступан, а неопходно је испунити све захтеве професије и наручиоца.

-Највећи изазов је да уклопим слику и рам, а то је уједно и највеће задовољство. Наравно, уз потврду наручиоца да је све баш како је желео. Тешко је издвојити посебан, рад, али ако бих то морао да учиним то би била дела нашег познатог уметника Дејана Уларџића. Његове слике „захтевале“ су посебну пажњу. Трудим се да све што радим буде професионално. Било да је реч о дечјем цртежу, или раду профилисаног, признатог и познатог уметника. Лепо је када вам људи повере своје дело. Када имате добру сарадњу са људима то се види, осети и врате се. Изузетно ценим уметност и жељу појединаца да нешто сачувају.

„Препознавање“ слике/фотографије и рама су пресудни за одабир и потпуни склад. Наизглед сасвим је једноставно, урамити дело. Ипак за финални утисак заслужно је оштро око урамљивача.

-Највише волим да се договорим са онима који донесу слике на урамљивање како бисмо заједно дошли до најбољег решења. Бирам рам према тематици, колориту, величини слике, техници, све је то веома важно како би све изгледало као једна целина. Обично дођу са неком идејом да треба да се рам за слику бира према ентеријеру просторије, стана. То није увек погрешно, али свака уметничка слика захтева другачији оквир који се уклапа у стваралачку целину, не само и искључиво у ентеријер. Трудим се да скренем пажњу на те појединости како би све било на обострано задовољство – истиче Јовановић.



Изазови свакодневице
Као и у сваком послу изазови су присутни, а њихов интензитет зависи од више чинилаца. Неке проблеме је лако превазићи, док су други последица околности изван утицаја појединца. Бавити се занатским делатностима све је већи подухват.
-Нажалост, овај занат је обезвређен. Када сагледамо прилике у другим земљама, тамо постоје удружења која брину о њему. Самим тим постоји дијалог и намера да се одређени проблеми превазиђу. Код нас то није регулисано и глобална економија, односно јефтини производи из Кине су значајно утицали на цену и ми не можемо да будемо конкуренти на тржишту. Упркос свему трудим се да свој рад, као и занат унапредим, подигнем на виши ниво. Путем интернета размењујем идеје и искуства са колегама урамљивачима из иностранства. Сајмови урамљивача су одлична прилика да сагледате иновације у овој области. У Милану сам увидео да је све у значајној мери дигитализовано и машине које се користе су на завидном нивоу. Ипак, све то је веома скупо, а прилике диктирају све, те код нас потражња рамова није таква да би неко био спреман да инвестира новац - појашњава наш саговорник и напомиње да помало каснимо за „светом“. Не због недостатка талента, већ прилика које нису наклоњене знатлијама.

-Италијани, Шпанци и Енглези диктирају светске трендове. Ипак, уз труд није увек могуће достићи исти ниво обраде лајсни као што они постижу. Важно је да пратимо све новине, технике. Постоје различите технике урамљивања. Неке захтевају више времена. У овом послу важно је стрпљење педантност и прецизност. Предмети из Музеја захтевају посебан приступ и материјале како не би дошло до оштећења. Поред уметничких слика се урамљује: ордење, медаље, дресови, стари сатови и за то се користе посебни рамови. Своје предмете повериле су ми значајније установе и појединци у граду. Тако да сам радио рамове за велики број ликовних колонија, компанија и установа у граду, као што су Народни музеј у Шапцу, Библиотека шабачка, Културни центар, Удружење ликовних стваралаца Шапца.

Нада да ће време препознати и сачувати мале породичне мануфактуре од трендова глобализације остаје као окосница разговора.

-Жеља ми је да се посао развија, напредује како бих могао да инвестирам у боље машине. Наравно и да деца наставе традицију - каже Милан.
М. Ж.

Најновији број

29. фебруар 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa