Уметнички потпис у јавном простору за генерације које долазе

Шабац је последњих година оплемењен делима инспирисаним боравком њихових твораца у локалној средини, чији су нас репрезентативни радови учинили препознатљивим на културној мапи Србије. Резиденцијални програм, који подразумева рад визуелних уметника у јавним просторима, реализује се у граду од 2017. године. Њихов уметнички потпис углавном је остављен у виду скулптура, а последње две нашле су се у Савској авенији, истиче историчар уметности, покретач и кустос Резиденцијалног програма за визуелне уметнике Културног центра у Шапцу Филип Ковачевић.

Историчар уметности,Филип Ковачевић: >Постоји континуитет продукције савремене скулптуре у Шапцу и њеног постављања у јавном простору, Фото: "Глас Подриња"

„Робот“ шири радост
-Важан део пројекта Резиденцијалног програма је избор локације на коју ће рад бити постављен по завршетку продукције тако да изгледа као да му је ту одувек било место. Увидели смо да у првом делу недавно формиране амбијенталне целине Савске авеније нема никавих посебних садржаја, а простор је велики, уређен, место је фреквентно, са великим бројем посетилаца и та локација се наметнула последње две- три године. Тако је постављена скулптура Марка Вукше „Дијалог“, а затим је и „Робот“ Николе Коље Божовића ту нашао своје место- наводи Ковачевић.

Божовић је дипломирао и магистрирао на Факултету примењених уметности у Београду, где сада ради као ванредни професор. Од 1999. излаже на самосталним, групним као и међународним изложбама и сајмовима савремене уметности у Бечу, а радови му се налазе у многим приватним и јавним колекцијама. „Робот“ постављен крајем прошле године је, објашњава Ковачевић, „део некакве лежерности уметника и његове жеље и лепе намере да пошаље позитивну поруку својим радом“.

Видео- надзор у борби против несавесних појединаца
Уметничка дела у јавном простору налазе се на мети вандала, али су у Шапцу, срећом, то још увек ретки примери. Ипак, „Дијалог“ Марка Вукше је ишаран, а штета још није увек у потпуности санирана. Некад уметници унапред рачунају на утицај спољашње средине, па бирају материјале у складу са тим. Треба напоменути да санирање оштећења, будући да је у питању јавно добро, изискује трошкове на штету свих нас, а и шаље лошу слику о граду.
-Недавно смо упутили званичан допис Градској управи да се обезбеди видео- надзор у просторима у које се уносе уметнички радови, као што је случај са Савском авенијом. Покренули смо иницијативу да се ти простори бар елементарно обезбеде. Углавном та скрнављења немају неку дубљу позадину, то најчешће чине млади тинејџери, често из незнања, несвесни какву штету праве и уверени да неће бити санкционисани за такво понашање- каже Ковачевић.

-Последњих 20 година Божовић има серију робота у опусу скулптура, различитих димензија, материјала, форми, са разним темама и о томе су писали најеминентији кустоси и историчари уметности у Србији. Његови роботи су специфични по томе што су често хуманији од самих људи. Наш робот шаље максимално позитивну поруку. Налази се на шеталишту Савска авенија где велики број људи пролази, има много деце, он трчи према Старом граду, јер је срећан што је пронашао детелину са четири листа и хоће да ту своју радост подели са Шапчанима. Роботи су у новије доба заменили анђеле који су кроз историју уметности били најчешћи мотиви у делима уметника. Они су већ доминантни у свету забаве, а уметник само реагује на ту чињеницу, присваја таква интересовања и преобликујући их ствара сопствену уметност- подвлачи Ковачевић.

Последњих десетак година постоји континуитет пројеката покренутих у циљу оплемењивања јавних простора у Шапцу. Постепено, од мурала и локалне сцене, до референтних домаћих и страних уметника. Гостујући уметник Рок Богатај оставио је граду „Pin drop“, скулптура „Memories“ Марка Црнобрње нашла се у парку код „Соколане“, „Плава фабрика“ Бранислава Николића и мурал „Кринови“ Љиљане Шуњеварић у насељу Бенска бара и поменути Вукшин „Дијалог“ и Божовићев „Робот“ у Савској авенији.

Уметност ближа ширем аудиторијуму
-Пројекат се развија у циљу оплемењавања јавног простора града, где је идеја да се савремена уметност уведе у јавни простор и не буде више само за одабране и стручну публику, него да постане доступна најширем аудиторијуму и да свакодневно и деца и одрасли комуницирају са њом. То је наша мисија као културних посленика. Мурали се налазе у ужем центру града, постали су део наше свакодневице, генерално су јако добро прихваћени од суграђана, мислим да су оплеменили фасаде које су пре тога биле често оронуле, сиве, избледеле, јер су током пројекта зидне површине пре тога сређене, па онда тек и осликане- наглашава кустос Резиденцијалног програма за визуелне уметнике.

Наш робот шаље максимално позитивну поруку. Он трчи према Старом граду, јер је срећан што је пронашао детелину са четири листа и хоће да ту своју радост подели са Шапчанима. Роботи су у новије доба заменили анђеле који су кроз историју уметности били најчешћи мотиви у делима уметника

Од 2015- 2016 године, када су организоване радионице скулптуре, преко 2017, када је кренуо Резиденцијални програм, до данас, постоји континуитет продукције савремене скулптуре у Шапцу и њеног постављања у јавном простору.

-Важно је да истакнемо да то нису спорадични примери којих има по Србији и у свету, него да постоји континуитет тог рада и то је посебна вредност. Град је схватио да то треба подржати, да је то вин- вин позиција у којој сви добијају, и институције и уметничка сцена, и суграђани и то постаје културно добро Шапца, остаје иза нас и остављамо генерацијама које долазе. Јако је важно да се на овај начин потврђује да неки људи у овом граду промишљају савременост, нешто што је део 21. века и да реагујемо на тренутак који сада живимо и стварамо неке артефакте у складу са тим. То управо и јесте овај пројекат, којим показујемо да смо плурално друштво и да негујемо дух и културу у складу са тим- подвлачи историчар уметности.

Суштина Резиденцијалног програма је да се повежу сви фактори око производње уметничког дела које ће бити у јавном простору. Пројекат финансирају Град, Република преко Министарства културе и информисања и приватне компаније које се појављују као донатори најчешће комплетне продукције уметничког рада, а значајан допринос његовој реализацији дају Одељење за урбанизам и ЈП „Инфраструктура“. Ове године, открива Ковачевић, у преговорима су са врло значајним и референтним уметником који би радио скулптуру, а више детаља знаће се по завршетку конкурса ресорног министарства.