Издржљивост тела, снага воље

Маратон је најизазовнија атлетска дисциплина, надметање у коме је потребна изузетна физичка спрема и психичка снага да се преброде неизбежни тешки тренуци. Тај маратон, свима знан, 42,2 км само је петина ултрамаратона око целокупног језера Балатон у Мађарској који је успешно савладао наш суграђанин, маратонац, Петар Курдулић. Дужина стандардног маратона се множи са пет, а све друго са много већим бројем док покушавате да савладате 211 км.

-Трка је почела у раним преподневним сатима, у седам часова. Дан је био изузетно топао, што је отежавало наступ у каснијем делу трке. Првих 12 сати сам константно трчао, а потом сам, у ноћним сатима комбиновао трчање и брже ходање, трудећи се да много више трчим. Свака окрепна станица (укупно их је било око 40) била је велика помоћ на путу до циља – предочава нам суграђанин на почетку разговора за Глас Подриња.

Многи одустану
Ултрабалатон заврши око полвине оних који стартују. Петар Курдулић је био међу оних 138 који су завршили, а стартовао је 221 такмичар. Из Србије је наступило троје и сви су окончали наступ. Победник трке је био Норберт Михалик који је једини завршио трку исти дан када је и започео, а дистанцу је претрчао за невероватних 16 сати и 27 минута. Трка је почела 5. маја у 07 часова. Курдулић је кроз циљ 6. маја у 13 сати и 42 минута.

Дистанца о којој говоримо је отприлике једнака раздаљини између Шапца и Јагодине (најкраћим путем). Њу је Петар савладао за тачно 30 сати, 41 минут и 29 секунди. Буде кризних периода, али одустајање није било ни у мислима.

Стални тренинг једини начин припреме, Фото: Приватни фб. профил

-Нисам имао кризе где бих размиљао о одустајању. Буде болова, грчева, али уколико сте психички јаки, онда сте спремни на све. Није само суштина прећи укупну километражу, већ на повременим мерним станицама имати време које је прописано, у супротном следи дисквалификација. Коначни циљ је окончати трку за мање од 31 сата.

Тело се неминовно исцрпи и као што постоји тактика за темпо, тако мора да буде и план уношења калорија од почетка до краја.

Нисам имао кризе где бих размиљао о одустајању. Буде болова, грчева, али уколико сте психички јаки, онда сте спремни на све

-Најважнија је хидратација. На окрепним станицама, сам уз себе имао флашицу коју сам допуњавао на сваком месту. Ко се не хидрира може и живот да угрози у тим условима. Најбоља храна су прости шећери. Кекс, суво воће, орашасти плодови, све што омогућава брз долазак шећера до крвотока, без превеликог оптерећења желуца.

Највећи извор енергије није се налазио на станицима, флашици или амбалжи, већ у погледу.

Подршка породице најважнији избвор снаге, Фото: Приватни фб. профил

-Супруга Александра и деца су били уз мене. Када је било тешко довољна је била реч подршке, мисао која води ка њима и одмах је корак дужи и тело налази снагу. Они су потпора и мотив у свему у животу, у сваком изазову.

За изазове попут ултрамаратона не постоји посебан начин припреме, нити постоје гаранције да можете истрачити 211 км.

Рано за Спартатлон
Чињеница да је истрчао Ултрабалатон, као и време које је постигао, квалификовали су Курдулића за наступ на чувеном Спартатлону, ултрамаратону дужине 246 км, од Атине до подручја античке Спарте.
-Рано је за Спартатлон. Није само дужа дистанца, већ је и терен тежи. Можда се једном одважим и за ову трку, али за сада не размишљам у том правцу.

-Сваки класичан маратон је припрема, сваки тренинг. Упознавање свог тела и могућности, уз постепено померање граница. Трудио сам се да трчим четири или пет пута седмично, између 80 и 120 км сваке недеље. Могу рећи да сам се припремао за Ултрабалатон десетак недеље, но трчим много дуже константно. Први маратон сам истрчао 2010. године. Све време је важно водити бригу о здрављу, заштити се од повреда.

За непуних 13 година Курдулић је забележио 69 маратона и ултрамаратона...

-Циљ је да их буде ускоро стотину, односно улазак у „Клуб 100“. Следи поправак од ултрамаратона, што значи даље трчање, али уз знатно смањен напор, а потом имам намеру да се спремам за јесен и трку од 24 сата.