Приориттети су рад са младима и улагање у инфраструктуру

Дужи низ година најстарије спортско друштво у Коцељеви суочава се са резултатском кризом. ФК “Раднички” се тренутно налази у међуопштинској лиги Поцерина.

Према речима председника клуба у овој сезони у “Раднички” су враћени сви играчи са територије општине. На окупу их је око 30 а само један од њих није из тамнавског краја, али је већ годинама у клубу па га, како каже, сматрају за домаћег фудбалера.

ФК “Раднички” свестан је да је будућност клуба у рукама најмлађих те је зато руководство акценат ставило на рад са млађих селекцијама, на обнављање омладинског погона.

Фото: Приватна архива, Раднички подмладак

–Од зимског прелазног периода, од фебруара, покренули смо омладински погон који нам је био у лошем или тачније речено, у катастрофалном стању. Небојша Живановић именован је за тренера млађих категорија и за координатора целог омладинског погона. Почели смо са десетак малих фудбалера, али се ситуација полако мењала на боље. Долазило је једно по једно дете и сада их већ има око 75. Реч је о четири селекције и од ове године ћемо, после дужег времена, поново имати омладинске селекције у такмичарском погону. Такмичиће се селекције пионира и петлића, док ће деца узраста од 15-17 година бити прикључена сениорском тиму јер, на жалост, не постоји омладинска селекција у нашем региону већ само савезни ранг где ми нисмо у могућности због финансијских трошкова да испоштујемо омладинску лигу Србије- објашњава Немања Петровић.

У “Радничком” су свесни чињенице да сваки клуб може да функционише искључиво уколико има омладински погон, па ако њега нема, нема ни будућности клуба. Зато им је његово обнављање и темељан рад са децом на првом месту.

Њихову жељу да се најпре омасове те селекције а потом и да се озбиљно ради са најмлађим фудбалерима препознале су компаније, фирме и родитељи па је и њихова подршка дошла у право време. Стигле су гарнитуре дресова, мајице, лопте и остали реквизити, мреже и све што је важно за квалитетан тренажни процес.

Фото: Приватна архива, Катарина Ераковић, млада нада Радничког

БУДУЋНОСТ КЛУБА СУ ДЕЦА
Тренер млађих селекција присећа се да је на првом тренингу пре шест месеца било тек петоро малишана, а да их је данас 15 пута више у селекцијама пионира, петлића и пачића који су за сада најбројнији и чине готово половину од укупног броја.

–Пет дана недељно имамо тренинге. Максимално се ради са децом током радне недеље а викендом идемо на пријатељске утакмице док не почне лига. Када се то догоди, играћемо у мачванској окружној лиги, пре свега петлићи и пионири, а пачићи ће највероватније играти утакмице турнирског типа- каже Небојша Живановић и додаје да је задовољан тренутним степеном опремљености, те да изражава велику захвалности свима који су на било који начин дали свој допринос и помогли клубу и деци, почев од родитеља до друштвено одговорних компанија.

–Радује нас, пре свега, оволики одзив деце и чињеница да их је из дана у дан све више. Ја сам у “Радничком” од 1984.године и дуго није било оволико малишана. Још је важније то што долазе на тренинге пуни елана, воље и жеље да ради и научи- истиче Живановић и додаје да ће предстојећег викенда бити гости “Црвене Звезде” на “Маракани”, што представља посебну радост за децу а част за коцељевачки клуб.

Међу онима који ће у суботу закорачити на наш највећи стадион су и две девојчице, Катарина Ераковић и Емилија Васић. Тренер подсећа да није први пут да у “Радничком” тренирају и младе даме, и то раме уз раме са својим вршњацима, потпуно равноправно и једнако успешно.
Шестогодишња Катарина је фудбал заволела уз свог брата. Гледајући њега, пожелела је и сама да се игра са фудбалском лоптом.

–Зато сам отишла на први тренинг и веома ми се свидело. Било ми је тешко на првом тренингу, биле су ми тешке вежбе истезања. А када узмем лопту онда ми ништа није тешко. Дала сам три гола а играм против дечака. Можда су они бољи од мене, али ја ћу тренирати да будем боља од њих. Срећна сам што ћу ићи на “Маракану” јер навијам за Звезду- прича ова девојчица која би волела да настави да игра фудбал и да постане професионална играчица.

Када гледа телевизијски пренос неке утакмице Каћа често уме да каже члановима своје породице да ће једног дана њу гледати на телевизији. А говорећи о жељи и вољи младе фудбалерке тренер има само речи хвале.

–Међу првима је дошла на тренинг, већ на самом почетку. Вредна је, послушна, дете које се не чује на тренингу и сваку своју обавезу испуњава безпоговорно и озбиљно. Иде са нама на сваки турнир, не пропушта ништа. И колико сам чуо, ни кући не мирује, већ се дружи са лоптом. А ако лопте нема, у ту сврху послужи и флаша или неки други реквизит, само да може да се шутира- кроз осмех прича Катаринин тренер.

Фото: Приватна архива

РАДОВИ НА УРЕЂЕЊУ ТЕРЕНА И УГРАДЊИ РАСВЕТЕ
Готово деценијама није било озбиљнијих улагања на терену ФК Раднички. Садашње руководство је уређење и улагање у инфраструктуру поставило као један од кључних приоритета.

–Првенствено смо почели да радимо на расвети терена јер сматрамо да је то неопходно како би смо могли да организујемо неометан тренажни процес у периоду када су дани краћи. Деца су у току дана у школи и тренинге је могуће имати у поподневним сатима. Али, онда наилазимо на проблем неосветљеног терена и сада смо на путу да то променимо и прилагодимо нашим потребама. Осим деци, то ће много значити и сениорском тиму чији чланови такође имају радне обавезе у току дана и одговарају им тренинзи у касним поподневним или раним вечерњим сатима. Увођење расвете ће у будућности омогућити и одржавање неких турнира...Имамо и обеђање од локалне самоуправе да ће нам обезбедити грађевински материјал за нове трибине, јер су садашње старе скоро 40 година. На те две ствари је стављен приоритет да се ураде до зимског периода- каже председник клуба и открива да је у плану и заливни систем.

До сада су уређене кућице за резервне играче, голови, помоћни голови као и они за омладински погон. Стигле су и нове мреже од пријатеља клуба.

–Морамо да истакнемо да су нас подржали компанија “Раух”, пекара “Сезам”, кафић “Хештег”, “Алу Мил”, НЛ Кар Сквер, фирма “Кинг”, мењачница “Нет”. Ту су и Горан Матић из Француске који нам је донирао мреже, а не смемо заборавити ни помоћ која нам је стигла из Америке од нашег земљака Ивана Ђурђевића који нам је за омладински погон послао неколико десетина пари копачки, дресова, десетак лопти и других реквизита неопходних за наше тренинге. Наравно, ту су и сами родитељи који дају своју подршку а велика помоћ стигла нам је и од општине која нам је обезбедила средства за рефлекторе и остале радове. Заиста смо свима захвални и надамо се да ће нам локална самоуправа и у будуће изаћи у сусрет за неке нове радове. Чињеница је да само заједничким снагама целокупне заједнице можемо да подигнемо “Раднички” и вратимо га на стазе старе славе- сматра Петровић.

Оно што је од почетка велики недостатак терена коцељевачког клуба јесу свлачионице. У клубу истичу да би њихова изградња, уз остале радове који су у току, садашњи терен претворила у прави стадион, те да то заслужује Коцељева али, пре свега, клуб који има традицију дугу скоро девет деценија.

–Клуб који је основан 1937.године, настарије је спортско друштво у нашем крају. Заслужује свакако да на свом терену има своје свлачионице. А осим тих инфраструктурних недостатака морамо истаћи да није на понос клубу са таквом и толиком традицијом да буде у садашњем рангу такмичења и да има дугогодишњу резултатску кризу. Зато су наши приоритети, као што рекох, улагање у подмладак и у инфраструктуру, па да дамо све од себе да се “Раднички” врати тамо где заиста припада, а то је неки зонски степен такмичења- закључио је Петровић.