Деца желе бољи свет, али тај свет морамо заједно да градимо
Како да добри ђаци поново буду узори
Анкета наставнице Биљане Васић је показала да деца разликују добро и лоше, прихватљиво и неприхватљиво понашање, али када треба и сами да буду доследни и прате позитивне примере, у пракси то често не буде тако. А зашто? Верује да на то питање неко други треба да да одговор
Будући да је и разредни старешина, наставница српског језика у Основној школи „Ната Јеличић“ Биљана Васић спровела је на почетку школске године истраживање у свом, седмом разреду. Њена анкета је показала да деца разликују добро и лоше, прихватљиво и неприхватљиво понашање, али када треба и сами да буду доследни и прате позитивне примере, у пракси то не буде увек тако. А зашто? Верује да на то питање неко други треба да да одговор.
Млади знају да свако треба да одговора за своје поступке -На то деца не могу да дају одговор, они су превише мали, али то је нешто на шта би требало, почев од наставника, родитеља, сви чиниоци система, комплетна друштвена заједница, да дају одговор. У просвети сам 33 године и знам да родитељи никог од те деце не шаљу с поруком да буде лош ђак, напротив- истиче она.
Деца су нагласила и да не воле ружно понашање без извињења, што значи да сматрају да свако треба да буде одговоран за своје поступке. Ипак, пракса показује да данас има више лоших узора, али их је некада било лакше казнити, јер није било толико папирологије.
Биљана Васић, Фото: Лична архива
-Да би дете било кажњено, да би имало било какву дисциплинску казну, смањену оцену из владања, укор, треба да се следи читава процедура. Та процедура се своди у највећој мери, осим разговора са разредним старешином, педагогом, психологом, на гомилу папира, која мени лично детету и родитељу не значи ништа. Када се деси неки тежи инцидент и организује дисциплински поступак, он толико дуго траје да, када дођемо, на крају, после 10- 15 дана или више до казне, та казна детету не значи ништа. То ће сваки просветни радник и родитељ потврдити. Друго, дете које прави јако тешке дисциплинске прекршаје врло често изађе из школе с таквим понашањем. Најчешће се то понашање не исправи. Та казна којом је то дете кажњено треба да послужи као пример другој деци да то није добро и да ће они ако буду правили прекршаје бити кажњени- подвлачи Васићева.
Често у школи деца изгредници постају идоли, вође, друга деца их имитирају.
Кад „лоши“ побеђују -Врло често се прави негативна селекција, па уместо да им буду узори и модели ти који су најбољи ђаци, постигли неке успехе, деца се идентификују са онима чије понашање је потпуна супротност ономе што они виде као прихватљиво. Изгредници су они који руше систем, показују да су јачи од система. Јачи су јер нису кажњени, немају никакву санкцију, и даље су у школи, могу да терају инат, то све раде и тако показују да су јаки и моћни и да им не могу ништа. Њима се то допада као и сваком детету, свако дете воли да се негде оснажи- наглашава наставница.
Како истиче мастер педагог и стручни сарадник у Шабачкој гимназији Биљана Дробњак, неки млади заиста имају добар систем вредности ког се држе у свим могућим ситуацијама које су некада и неповољне за њих. Нажалост, постоји проценат младих који не желе да имају саосећање, јер имају моделе понашања у нашем друштву за неке ствари које нису ни допуштене, ни дозвољене, али некако пролазе.
-Знају често да нам кажу: „Како овај може, а ја не могу, шта раде ти људи који, рецимо, дођу до диплома на неки други начин који није баш прихватљив и уобичајен“. Стално смо на клацкалици и у сукобу са неким другим системом вредности који постоји у односу на наше школе и оно што ми радимо и пропагирамо да бисмо и сопственим моделом понашања њима били узор у неким временима која живе када изађу из школе. Увек ђацима и младима кажем да су и део света и да посматрају, и поред нашег блиског окружења, глобални друштвени контекст где се цени знање, труд моралност, тај систем вредности настао још давних дана, у старој Грчкој, од кога ми заправо полазимо и да они буду пример сутра и на послу другим младим људима, да буду у миру сами са собом, да је то најважније. Да ли се исплати или не, сви ми видимо у неким ситуацијама и стварима. Јако је лепо и дивно када можете мирно да спавате и када знате да сте ви учинили све да наш свет учините бољим местом- наводи Дробњак и додаје да је потребно да млади покушавају кад год то могу да буду доследни, да се држе провереног система вредности који годинама функционише.
Знање је ту у врху, као и правичност, праведност, емпатија.
Систем на испиту и презаштићевање као замка Васићева сматра да би прво родитељи требали да се ослободе притиска да прате нереална очекивања друштва у погледу материјалних ствари, те да више времена проводе са децом. Детету је потребна љубав, пажња и време, а не новац.
-Многе ствари на глобалном нивоу нису постављене како треба. Деца коју добијамо су производ нас и нашег система. Укупна друштвена клима је таква да они једноставно, укупно гледајући, не могу да постигну оно што се од њих тражи. Имају по седам часова, програми су им преобимни, садрже огроман број чињеница. Суштинска промена у наставним плановима није се догодила од како сам ја почела да радим. Деца уче о зависним реченицама, пет врста генитива, али не знају да препричају књижевно дело које су прочитали. Где год „закопамо, шкрипи“- од наставног програма, дисциплинских поступака у школи, родитеља, до програма које деца гледају у слободно време. Где год крену, не наилазе на „чврсто тло“, свуда је „клизав терен“. Ако нам је приоритет да нам деца буду образована и васпитана, онда треба да у одлучивање укључимо наставно особље које свакодневно ради са децом и то кажем без намере да потцењујем било кога. Потребно је да систем прилагодимо нашој деци, а не да покушавамо да применимо туђе моделе- сматра Васићева.
Биљана Дробњак, Фото: Приватна архива
Последњих 10-15 година интензивно је присутно презаштићавање деце, а таква деца онда имају проблем и при доношењу одлука у неким конфликтним ситуацијама када треба направити избор коме се приклонити, напомиње Дробњак.
-Јако је битно постављање граница у кући, шта је исправно, шта није, зашто није и тако. Не можемо стално сваљивати кривицу на неког другог, већ да видимо шта можемо ми као неко ко је у директном контакту с децом да урадимо. Савремено родитељство се суочава са бројним изазовима, родитељи раде и два- три посла, јуре егзистенцију, не проводе довољно времена са децом. Често се задужују да би обезбедили савремени мобилни телефон, лаптоп, а онда не знају са киме и како деца проводе време. Ту родитељску функцију и породичну улогу, достојанство породице, треба вратити да бисмо поправили неке ствари у друштву. То није лак и једноставан посао, али нас то очекује. Надам се да ћемо сви заједно радити на томе- закључује Дробњак.
Биљана Васић, Фото: Лична архива
Биљана Дробњак, Фото: Приватна архива
