Љути родитељи напали новинаре

Привукао Вас је наслов? Волите трачеве, али само да слушате, не преносите даље, само ослушнете. Нисте Ви тај тип. Интригантне су Вам приче са сочним детаљима, понекад вирнете у вести из црне хронике. Сви то раде, само крију. Очекујете да у наредним редовима сазнате, ко, где, када, како? Ништа не брините, на добром сте трагу. И међу нама, нисте једини. Нико неће сазнати да сте прочитали текст. Зато се опустите и пажљиво пратите, јер следи прича о томе како су љути родитељи напали новинаре у Шапцу због једне вести.

Протекле недеље на нашем сајту постављена је вест о успеху младе Шапчанке на такмичењу. Но, најбоља намера претворила се у говор мржње и поделила родитеље, јавност, а пале су и неке тешке речи.

Непотпуна информација постала је окидач за све оно што као друштво негујемо годинама, деценијама, вековима. Да ли треба да нагласим шта? Безобразлук, непоштовање, нетолерантност и безобзирност.
Недуго по објављивању вести добили смо поруке гневних родитеља. Тврдили су да су имена деце која су такође учествовала на том такмичњењу и остварила исти успех изостављена намерно, те да је фокус на једном детету, поново намерно. Да смо свашта нешто, епитетима никада краја.

И све то иде у рок службе новинарске, увреде на рачун редакције, новинара, уредништва. Проблем настане када се роде теорије завере. У овом случају је да су други родитељи послали текст, инсистирали на све начине да буде објављен. Као да немају паметнија посла у животу. Питамо се да ли би бесни родитељи то урадили када им је на ум пао такав сценарио.

Да ли бисте Ви то урадили? И да ли постоји цена за амбицију родитеља? Шта дете добија тим поступком?
А како се све одиграло. Наишли смо на вест на фејсбук профилу једног Шапчанина (не, није отац, нити члан породице), написали вест за сајт, поделили на глобалној мрежи и отворили вечно питање, „зашто баш он/она?“.

Нисмо имали комплетну и прецизну информацију, признајемо. Али исто тако нисмо имали намеру да било које дете „ставимо у страну“, омаловажимо, или нанесемо било какву штету тиме што није именом и презименом поменуто. Још мање нам је била намера да неког фаворизујемо и „љигаво се кријемо иза странице“ Гласа Подриња како нам је спочитано. Желели смо да лепу вест поделимо са суграђанима, што смо и учинили, али... Уместо да нам укажу на пропуст и заједно подржимо сву талентовану децу, сукоб се прелио на стваран свет. Но, тај трач нећу поделити са Вама, драги читаоче. Само замислите да Вас неко узнемирава јер је убеђен да сте платили новинаре, а Ви немате појма о чему је реч, или како би рекли „нит лук јели, нит лук мирисали“. Разумемо љутњу, бес, незадовољство, али где је граница? Да ли вређањем дугих добијате/добијамо вредност додатну. Изледа да не. Свако дете је вредно љубави, пажње, осмеха, загрљаја. Без изузетка и његова вредност као бића не зависи од тога да ли има неку диплому, награду, одличје. Амбиције родитеља, надметања, ширење мржње и отрова квари чаролију детињства. Ствара незадовољне и фрустриране људе, и све тако у круг. Ретки срећници прекину зачарани круг и они не виде у свему заверу, неправду света.

А шта се догодило са светом? Чему учимо децу? Чему учите децу? Да буду бахата, одмах мисле да је све(т) против њих и да ударе прва, јер ако то не ураде, неко ће њих. Да више не постоји лепа реч. Да другови и другарице то више нису, него конкуренција? Да треба да газе друге, док неко није згазио нас? Да увек и свудаморају бити први, јер остала места су за губитнике?

Сви се гнушамо насиља, а нисмо ни свесни да свакодневно доприносимо његовом ширењу. Све изговорено, написано има тежину. Разумемо вас љуте, тужне, разочаране родитеље, али застаните на тренутак, удахните дубоко и запитајте се, шта сте данас добро урадили за себе, друге, свет и шта вас чини срећнима.

Вама хвала за прочитан текст. Жао нам је што нисмо имали крваве, сочне детаље. Али знамо да нисмо ти типови, ни Ви, ни ми.

Ми смо они што објављују лепе вести, некад и непотпуне, али фокусирамо се на добре људе, догађаје, појаве. И потребна нам је мала помоћ. Нисмо свезналице, те би нам свака дојава о вредним, искреним суграђанима и суграђанкама добродошла.

Хвала!