IN MEMORIAM
Dr Dragomir DragojeviĆ 1951-2018.
Čovek na rođenju dobije poslanje, koje mu usmeri životni tok vrlinama i učincima. Naravno, mladenac na rođenju nije svestan poslanja i svega onoga što ga u životu čeka. Vrline svakako odrede dalje životne učinke.
Dr Dragomir Dragojević, internista, supspecijalista gastroenterolog Opštoj bolnici u Šapcu, rođen je u Krivaji 1951. godine, dobio je po poslanju vrline: blagosti, dobroćudnosti, odmerenosti, istinoljubivosti, znanstvenosti i čovekoljubivosti. Navedene vrline su ga kroz život vodile i posvetile dobročinstvu. Sve to prošlo je kroz školsko „brušenje“ u osnovnoj školi u rodnoj Krivaji, srednjoj medicinskoj školi u Šapcu i Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Životno opredeljenje mu je bilo da postane lekar, što mu se i posrećilo završetkom Medicinskog fakulteta u Sarajevu 1976 godine. Ostvareni san ga je na javi uveo u lekarsku profesiju i vratio u Šabac.
Po odsluženom vojnom roku započeo je obavezni lekarski staž u Šapcu, zatim terenski rad kao lekar opšte medicine u Domu zdravlja u Šapcu i na kraju dolazak na Interno odeljenje tadašnjeg Zdravstvenog centra „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu. Završivši specijalizaciju interne medicine u Beogradu vratio se da nastavi dokazivanje i overavanje stečenog znanja na specijalizaciji. Profesionalna znatiželja ga je vodila ka užoj grani svoje specijalnosti, pa se opredelio za supspecijalizaciju, inače, neatraktivne discipline gastroenterologije, koju je on svojom stručnošću i posvećenošću učinio atraktivnom. Svojim znanjem i stečenim lekarskim veštinama mnogim pacijentima je uspostavio pravovremene i tačne dijagnoze i preporučio blagotvorne i isceljujuće terapije. Dr Dragojević svojim ogromnim i posvećenim radom spasao je mnoge pacijente nepotrebnih tumaranjima za dijagnozom i pravim lekom. Njegov uspešni i delotvoran rad ga je preporučio da ga izaberu za prvog među jednakima – načelnika Internog odeljenja – da bude predvodnik svojih kolega u odgvornom i mukotrpnom svakodnevnom radu. Ovu odgovornu funkciju u lekarskoj misiji ispunio je bezkonfliktno i tolerantno prema kolegama, pacijentima i tekućim problemima.
Kao čoveka krasile su ga najlepše vrline: skromnost, blagost, nepotkupljivost, unutrašnji mir i tolerancija prema svim mogućim odstupanjima drugih od poželjne dobrote, koja nije uvek bila vidljiva. Dr Dragi je svojom odmerenošću sakrivao neuviđavnost i neprimerenost svih ljudi koji su sa njim bili u nekakvom partnerskom odnosu, da bi ih spasao daljih grubih i neodmerenih ispoljavanja.
Njegova unutrašnja blagost je ublažila svaku moguću ishitrenu impulsivnost i grubost prema drugima, što su i najdrčniji naspram njega s poštovanjem priznavali. To je sve zaokruživalo njegovu izvanrednu čovekoljubivost kakva se danas sve ređe sreće. Retko ga je ko video ljutog i neljubaznog, što je uz podrazumevajuću stručnost, poželjna vrlina za lekara u svim vremenima. Svojim likom i delom je potvrdio tu dobru lekarsku svevremenost.
Takav je bio na početku karijere, takav sve vreme njenog trajanja, sve do kobnog razboljevanja. I bolest i nemoć je dočekao mirno, stojički i u takvom ritmu izdržao do kraja. Njegovu bolest olakšali su mu kolege i saradnici, bezuslovno i nesebično do kraja. Sestra Živka i sestričina Tanja su sve vreme kao milosrdnice, bdijući i moleći se za njegovo ozdravljenje, bile uz njega. Izgubile su brata i ujaka, veliku uzdanicu i podršku, pretečene u bolu i tuzi, koju samo vreme i dobri ljudi mogu umanjiti.
Dragi kolega, časno si izvršio svoju lekarsku misiju, kao najsjajniji jelej na njivi Gospodnjoj. Posvećenost profesiji i pacijentima te je uskratila da se posvetiš svom ličnom životu. Počivaj mirno u rajskim naseljima jer si ih svojim životom i delom zaslužio!
Dr Dragomir Dragojević, internista, supspecijalista gastroenterolog Opštoj bolnici u Šapcu, rođen je u Krivaji 1951. godine, dobio je po poslanju vrline: blagosti, dobroćudnosti, odmerenosti, istinoljubivosti, znanstvenosti i čovekoljubivosti. Navedene vrline su ga kroz život vodile i posvetile dobročinstvu. Sve to prošlo je kroz školsko „brušenje“ u osnovnoj školi u rodnoj Krivaji, srednjoj medicinskoj školi u Šapcu i Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Životno opredeljenje mu je bilo da postane lekar, što mu se i posrećilo završetkom Medicinskog fakulteta u Sarajevu 1976 godine. Ostvareni san ga je na javi uveo u lekarsku profesiju i vratio u Šabac.
Po odsluženom vojnom roku započeo je obavezni lekarski staž u Šapcu, zatim terenski rad kao lekar opšte medicine u Domu zdravlja u Šapcu i na kraju dolazak na Interno odeljenje tadašnjeg Zdravstvenog centra „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu. Završivši specijalizaciju interne medicine u Beogradu vratio se da nastavi dokazivanje i overavanje stečenog znanja na specijalizaciji. Profesionalna znatiželja ga je vodila ka užoj grani svoje specijalnosti, pa se opredelio za supspecijalizaciju, inače, neatraktivne discipline gastroenterologije, koju je on svojom stručnošću i posvećenošću učinio atraktivnom. Svojim znanjem i stečenim lekarskim veštinama mnogim pacijentima je uspostavio pravovremene i tačne dijagnoze i preporučio blagotvorne i isceljujuće terapije. Dr Dragojević svojim ogromnim i posvećenim radom spasao je mnoge pacijente nepotrebnih tumaranjima za dijagnozom i pravim lekom. Njegov uspešni i delotvoran rad ga je preporučio da ga izaberu za prvog među jednakima – načelnika Internog odeljenja – da bude predvodnik svojih kolega u odgvornom i mukotrpnom svakodnevnom radu. Ovu odgovornu funkciju u lekarskoj misiji ispunio je bezkonfliktno i tolerantno prema kolegama, pacijentima i tekućim problemima.
Kao čoveka krasile su ga najlepše vrline: skromnost, blagost, nepotkupljivost, unutrašnji mir i tolerancija prema svim mogućim odstupanjima drugih od poželjne dobrote, koja nije uvek bila vidljiva. Dr Dragi je svojom odmerenošću sakrivao neuviđavnost i neprimerenost svih ljudi koji su sa njim bili u nekakvom partnerskom odnosu, da bi ih spasao daljih grubih i neodmerenih ispoljavanja.
Njegova unutrašnja blagost je ublažila svaku moguću ishitrenu impulsivnost i grubost prema drugima, što su i najdrčniji naspram njega s poštovanjem priznavali. To je sve zaokruživalo njegovu izvanrednu čovekoljubivost kakva se danas sve ređe sreće. Retko ga je ko video ljutog i neljubaznog, što je uz podrazumevajuću stručnost, poželjna vrlina za lekara u svim vremenima. Svojim likom i delom je potvrdio tu dobru lekarsku svevremenost.
Takav je bio na početku karijere, takav sve vreme njenog trajanja, sve do kobnog razboljevanja. I bolest i nemoć je dočekao mirno, stojički i u takvom ritmu izdržao do kraja. Njegovu bolest olakšali su mu kolege i saradnici, bezuslovno i nesebično do kraja. Sestra Živka i sestričina Tanja su sve vreme kao milosrdnice, bdijući i moleći se za njegovo ozdravljenje, bile uz njega. Izgubile su brata i ujaka, veliku uzdanicu i podršku, pretečene u bolu i tuzi, koju samo vreme i dobri ljudi mogu umanjiti.
Dragi kolega, časno si izvršio svoju lekarsku misiju, kao najsjajniji jelej na njivi Gospodnjoj. Posvećenost profesiji i pacijentima te je uskratila da se posvetiš svom ličnom životu. Počivaj mirno u rajskim naseljima jer si ih svojim životom i delom zaslužio!
Prim. dr Predrag Tojić
Najnoviji broj
25. april 2024.
