Krivina u ogledalu
Marko i šarena laža
Jedan od najsrećnijih ljudi zbog posete Prvorođenog Kosovu je svakako bio Marko Ognjište Đurić. Takva količina ozarenosti lica nije zabeležena u novijoj istoriji Srbije sa sve Kosovom i Metohijom.
Sreća i radost što je tu, tik do Prvorođenog verovatno se meri sa onom situacijom kada se malo dete prvi put susretne sa šarenom vašarskom lizalicom. Marko Ognjište Đurić je pravi fenomen, on se i dalje raduje šarenim lažama.
U prvi mah, tokom same posete, pasioniranim pratiocima tog događaja na malim ekranima je zapao u vid čudan hod Marka Ognjišta Đurića. Da li je to neki urođeni refleks ili neka čudna elegancija koja je na nivou onog performansa u Monti Pajtonu gde Džon Kliz ulazi u Ministarstvo ludog hoda, ko bi ga znao. Tek, mlađani Ognjište Đurić dokazao je da je spreman u stopu da prati svaku šarenu lažu pred kojom se nađe, pod jednim jedinim uslovom – da je to šarena laža od Prvorođenog.
Nije nikakvo preterivanje ako kažem da u Srbiji sa Kosovom i Metohijom ne postoji čovek koji lepše i frenetičnije aplaudira od Marka Ognjišta Đurića. Nije to prosto udaranje šake o šaku, to je mnogo više od toga. To je udarac jačine slične onoj koju je primenio još jedan fajter za Kosovo – Simo Spasić dok je ubeđivao ženu da mu se vrati. Takvo aplaudiranje dovodi do situacije da celo tele bude u nekoj vrsti transa koje je nemoguće ne primetiti. Pomislio bi čovek da se od takve energije može i poleteti. A, tek lice, izraz, ekspozicija, zanos. Nešto poput transa iz kojeg se čovek budi. i to sa sve otvorenim ustima. Mogao bi dobar biznis da napravi od ovog svog talenta. Nešto poput narikača na groblju, samo za lepe stvari. Teško da bi se te vrste ekskluziviteta odrekao Prvorođeni, ali eto ideje.
Zahvaljujući modernim sredstvima medijske komunikacije u ovom našem veku, nedavno smo imali priliku da vidimo Marka Ognjišta Đurića u epizodi „Otpor“ gde se kao mladi student borio protiv režima Slobodana Miloševića. Pošto se ulaskom u Srpsku naprednu stranku svi dotadašnji gresi brišu, niko mu to za zlo nije uzeo. Ovih dana, međutim, isplivao je snimak sa njegovog gostovanja na jednoj lokalnoj kosovskoj televiziji gde u sred prepirke sa voditeljem o broju novorođenih beba Marko Ognjište Đurić kreće nekontrolisano da se smeje. Slično onom nekontrolisanom hodu i aplaudiranju. Ovaj smeh teško da može bilo koga da ostavi ravnodušnim. Čak i da se radi o skrivenoj kameri, iskrivljeno je do krajnjih granica tako se smejati u studiju bilo koje televizije.
Dobre de, i Marko Ognjište Đurić je čovek od kvri i mesa. Ima i on pravo da se opusti, da mu pukne film, da se, ono što se kaže – raspojasa. Nije loše, međutim, svremena na vreme da razmislimo malo o svoj toj ekipi koja u naše ime i za naš račun treba da vodi računa o našoj zemlji. Nisam siguran da li nam je posle toga do smeha ili do plača.
Sreća i radost što je tu, tik do Prvorođenog verovatno se meri sa onom situacijom kada se malo dete prvi put susretne sa šarenom vašarskom lizalicom. Marko Ognjište Đurić je pravi fenomen, on se i dalje raduje šarenim lažama.
U prvi mah, tokom same posete, pasioniranim pratiocima tog događaja na malim ekranima je zapao u vid čudan hod Marka Ognjišta Đurića. Da li je to neki urođeni refleks ili neka čudna elegancija koja je na nivou onog performansa u Monti Pajtonu gde Džon Kliz ulazi u Ministarstvo ludog hoda, ko bi ga znao. Tek, mlađani Ognjište Đurić dokazao je da je spreman u stopu da prati svaku šarenu lažu pred kojom se nađe, pod jednim jedinim uslovom – da je to šarena laža od Prvorođenog.
Nije nikakvo preterivanje ako kažem da u Srbiji sa Kosovom i Metohijom ne postoji čovek koji lepše i frenetičnije aplaudira od Marka Ognjišta Đurića. Nije to prosto udaranje šake o šaku, to je mnogo više od toga. To je udarac jačine slične onoj koju je primenio još jedan fajter za Kosovo – Simo Spasić dok je ubeđivao ženu da mu se vrati. Takvo aplaudiranje dovodi do situacije da celo tele bude u nekoj vrsti transa koje je nemoguće ne primetiti. Pomislio bi čovek da se od takve energije može i poleteti. A, tek lice, izraz, ekspozicija, zanos. Nešto poput transa iz kojeg se čovek budi. i to sa sve otvorenim ustima. Mogao bi dobar biznis da napravi od ovog svog talenta. Nešto poput narikača na groblju, samo za lepe stvari. Teško da bi se te vrste ekskluziviteta odrekao Prvorođeni, ali eto ideje.
Zahvaljujući modernim sredstvima medijske komunikacije u ovom našem veku, nedavno smo imali priliku da vidimo Marka Ognjišta Đurića u epizodi „Otpor“ gde se kao mladi student borio protiv režima Slobodana Miloševića. Pošto se ulaskom u Srpsku naprednu stranku svi dotadašnji gresi brišu, niko mu to za zlo nije uzeo. Ovih dana, međutim, isplivao je snimak sa njegovog gostovanja na jednoj lokalnoj kosovskoj televiziji gde u sred prepirke sa voditeljem o broju novorođenih beba Marko Ognjište Đurić kreće nekontrolisano da se smeje. Slično onom nekontrolisanom hodu i aplaudiranju. Ovaj smeh teško da može bilo koga da ostavi ravnodušnim. Čak i da se radi o skrivenoj kameri, iskrivljeno je do krajnjih granica tako se smejati u studiju bilo koje televizije.
Dobre de, i Marko Ognjište Đurić je čovek od kvri i mesa. Ima i on pravo da se opusti, da mu pukne film, da se, ono što se kaže – raspojasa. Nije loše, međutim, svremena na vreme da razmislimo malo o svoj toj ekipi koja u naše ime i za naš račun treba da vodi računa o našoj zemlji. Nisam siguran da li nam je posle toga do smeha ili do plača.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
