Krivina u ogledalu
Sreća naša
Prva stvar koju sam hteo da uradim kada sam se vratio u Šabac iz Lučana bilo je da kleknem, prekrstim se i poljubim šabačku zemlju. Nije šala.
Biti svoj, šetati slobodno ulicama grada u kojem živiš bez opasnosti da ti priđe neki Malovićev ili Zeljin aktivista i da te ubeđuje u moranje glasanja za Prvorođenog, benefit je neviđenih razmera. Ordiniraju 24/7, bez ikakvog pardona. Znaju da ne mislite isto kao oni, ali jok, jurišaju poput muva na ono. Kupuju ljude kao robu na pijaci za kesu brašna i šećera. I ono što je najsmešnije - uopšte im nije važno ako ih ne podnosite, važno je da dobiju od vas sigurni glas. Onda, u vidu sledeće etape, dolaze kaznene ekspedicije sa pretnjama i ucenama.
Nije, u krajnjoj liniji, problem ni u toj kupovini koliko u pretnjama. Ako ne glasate dobićete otkaz, ili ako nemate posao nećete ga ni dobiti ako niste drug ili drugarica član. Odakle tolika potreba da se državni resursi iz Pančeva i Vršca presele u Lučane, tek nije jasna. SNS je na vlasti u ovoj šumadijskoj varošici, zar nema sposobne kadrove da sami odrade kampanju. Dobro de, znamo da ne može tamo neki naprednjački šrafić tek tako da pozove Acu Lukasa ili Šabana Šaulića da peva po hladnom vremenu poklon koncert u sred kampanje, ali pozovete nekoga u centralu, pa taj organizuje.
A, i šta im je kampanja. Okače transparente od bandere do bandere sa milim i dragim likom predsednika Srbije Aleksandrom Vučićem, po koji njegov plakat i to je to. U Lučanima ne postoji mogućnost da vidite ili da saznate ko je kandidat za predsednika opštine, sve samo Vučićeve slike. Kao i u svim ostalim srpskim gradovima, kandidati se kriju iza slike predsednika Srbije. On je, u stvari, jedini kandidat za predsednika opštine Lučani.
Razmišljam nešto, i u Šapcu su jurili po kućama, zapisivali sigurne glasove, obećavali posao u državnim preduzećima gde imaju vlast, ali tako bahati, osioni i zli nisu bili, ili sam ponovo naivan. Čini mi se da nisu ni mogli. Ovde je davno posejano neko čudno seme koje uključuje i malo razuma. Malo smo spremniji da se borimo za zdravu pamet i po neku demokratsku vrednost. Zamenik predsednika opštine Lučani mrtav hladan kaže kako će „tek da bude stranačkog zapošljavanja i da niko neće moći da dobije posao bez da potpiše za SNS“. Da li je to normalno? Ima li išta važnije za te aktiviste od SNS i Prvorođenog?
Živimo 21. vek, treba da napredujemo, da nam bude bolje, a kako to da radimo ako ti neko stoji nad glavom i kaže - dobar si bre ti momak, potpiši za nas i da češeš ...a“. Koja je to granica kojom su Prvorođeni, Zelja i Malović zadovoljni? Eno iz Kladova poručuju Prvorođenom slavodobitno - Šefe, imamo 80 odsto. U Kuli ima malo neke opozicije, ali ne brini i nju ćemo da ubijemo u pojam. Jedino škripi u Lučanima. Tamo se ovi lopovi, izdajnici i secikese nešto batrgaju, ali sada ćemo mi iz Kladova da dođemo kod njih i da dovedemo sve u normalu.
Kako ti ljudi ne shvataju da nije sve politika. Nešto treba da bude i život. Komšija komšiji neće da pomogne, jer ne misli kao on. Eno tamo i glave lupaju. Uvrede se kada glumac napiše za predsednicu Skupštine da je „fuksa“, a ne smeta im što ta predsednica Skupštine ne dozvoljava parlamentarnu raspravu u Skupštini. Pa, opasnije je po društvo to što u Skupštini nema rasprave ni o čemu, od toga što je jedan glumac uvredio Maju Gojković. To, međutim, ne mogu da shvate ljudi bez trunke demokratskog potencijala u sebi.
Prosto je nejasno kako je moguće da u modernom dobu ne postoje neki kodeksi koji regulišu pravila ponašanja u javnom životu. Ne znam da li znate, ali nama novinarima nije dozvoljeno da kažemo ili napišemo da je neko ubio, ukrao, silovao, bez da je taj neko pravosnažno osuđen. Ako to radimo, a ima onih kojima je to svakodnevica, taj neko može da ih tuži i dobije na sudu. Predsednik, međutim, može. Naš predsednik se obračunava sa opozicijom tako što za te ljude govori da su lopovi, pljačkaši, ubice, silovatelji i sve bez ijednog dokaza. Kada običan svet to vidi i čuje, što tako ne bi pričali i Brnabić, Martinović, Vučićević i ostala SNS kamarila. Što neko ne bi i raspalio i nečiju opozicionu glavu, ništa ne košta.
U takvoj atmosferi se u u Srbiji danas organizuju lokalni izbori, a evo najavljuju za proleće i parlametntarne. Pravi je trenutak da se svi zapitamo da li je trenutak da se na njih uopšte izlazi. Pitanje je kako bi Prvorođeni Evropi i svetu objasnio da u 21. veku neko bojkotuje izbore zbog nepostojanja minimuma demokratskih preduslova za njihovo sporvođenje. Oni ni u Skupštini ne daju poslanicima da govore, a kamoli sutra u kampanji. U slučaju da prihvatimo takva pravila ponašanja, imaćemo Lučane u svakom mestu u Srbiji. Možda, ipak ne i u Šapcu, ali ko zna. Hobotnica je to sa hiljadu pipaka.
Biti svoj, šetati slobodno ulicama grada u kojem živiš bez opasnosti da ti priđe neki Malovićev ili Zeljin aktivista i da te ubeđuje u moranje glasanja za Prvorođenog, benefit je neviđenih razmera. Ordiniraju 24/7, bez ikakvog pardona. Znaju da ne mislite isto kao oni, ali jok, jurišaju poput muva na ono. Kupuju ljude kao robu na pijaci za kesu brašna i šećera. I ono što je najsmešnije - uopšte im nije važno ako ih ne podnosite, važno je da dobiju od vas sigurni glas. Onda, u vidu sledeće etape, dolaze kaznene ekspedicije sa pretnjama i ucenama.
Nije, u krajnjoj liniji, problem ni u toj kupovini koliko u pretnjama. Ako ne glasate dobićete otkaz, ili ako nemate posao nećete ga ni dobiti ako niste drug ili drugarica član. Odakle tolika potreba da se državni resursi iz Pančeva i Vršca presele u Lučane, tek nije jasna. SNS je na vlasti u ovoj šumadijskoj varošici, zar nema sposobne kadrove da sami odrade kampanju. Dobro de, znamo da ne može tamo neki naprednjački šrafić tek tako da pozove Acu Lukasa ili Šabana Šaulića da peva po hladnom vremenu poklon koncert u sred kampanje, ali pozovete nekoga u centralu, pa taj organizuje.
A, i šta im je kampanja. Okače transparente od bandere do bandere sa milim i dragim likom predsednika Srbije Aleksandrom Vučićem, po koji njegov plakat i to je to. U Lučanima ne postoji mogućnost da vidite ili da saznate ko je kandidat za predsednika opštine, sve samo Vučićeve slike. Kao i u svim ostalim srpskim gradovima, kandidati se kriju iza slike predsednika Srbije. On je, u stvari, jedini kandidat za predsednika opštine Lučani.
Razmišljam nešto, i u Šapcu su jurili po kućama, zapisivali sigurne glasove, obećavali posao u državnim preduzećima gde imaju vlast, ali tako bahati, osioni i zli nisu bili, ili sam ponovo naivan. Čini mi se da nisu ni mogli. Ovde je davno posejano neko čudno seme koje uključuje i malo razuma. Malo smo spremniji da se borimo za zdravu pamet i po neku demokratsku vrednost. Zamenik predsednika opštine Lučani mrtav hladan kaže kako će „tek da bude stranačkog zapošljavanja i da niko neće moći da dobije posao bez da potpiše za SNS“. Da li je to normalno? Ima li išta važnije za te aktiviste od SNS i Prvorođenog?
Živimo 21. vek, treba da napredujemo, da nam bude bolje, a kako to da radimo ako ti neko stoji nad glavom i kaže - dobar si bre ti momak, potpiši za nas i da češeš ...a“. Koja je to granica kojom su Prvorođeni, Zelja i Malović zadovoljni? Eno iz Kladova poručuju Prvorođenom slavodobitno - Šefe, imamo 80 odsto. U Kuli ima malo neke opozicije, ali ne brini i nju ćemo da ubijemo u pojam. Jedino škripi u Lučanima. Tamo se ovi lopovi, izdajnici i secikese nešto batrgaju, ali sada ćemo mi iz Kladova da dođemo kod njih i da dovedemo sve u normalu.
Kako ti ljudi ne shvataju da nije sve politika. Nešto treba da bude i život. Komšija komšiji neće da pomogne, jer ne misli kao on. Eno tamo i glave lupaju. Uvrede se kada glumac napiše za predsednicu Skupštine da je „fuksa“, a ne smeta im što ta predsednica Skupštine ne dozvoljava parlamentarnu raspravu u Skupštini. Pa, opasnije je po društvo to što u Skupštini nema rasprave ni o čemu, od toga što je jedan glumac uvredio Maju Gojković. To, međutim, ne mogu da shvate ljudi bez trunke demokratskog potencijala u sebi.
Prosto je nejasno kako je moguće da u modernom dobu ne postoje neki kodeksi koji regulišu pravila ponašanja u javnom životu. Ne znam da li znate, ali nama novinarima nije dozvoljeno da kažemo ili napišemo da je neko ubio, ukrao, silovao, bez da je taj neko pravosnažno osuđen. Ako to radimo, a ima onih kojima je to svakodnevica, taj neko može da ih tuži i dobije na sudu. Predsednik, međutim, može. Naš predsednik se obračunava sa opozicijom tako što za te ljude govori da su lopovi, pljačkaši, ubice, silovatelji i sve bez ijednog dokaza. Kada običan svet to vidi i čuje, što tako ne bi pričali i Brnabić, Martinović, Vučićević i ostala SNS kamarila. Što neko ne bi i raspalio i nečiju opozicionu glavu, ništa ne košta.
U takvoj atmosferi se u u Srbiji danas organizuju lokalni izbori, a evo najavljuju za proleće i parlametntarne. Pravi je trenutak da se svi zapitamo da li je trenutak da se na njih uopšte izlazi. Pitanje je kako bi Prvorođeni Evropi i svetu objasnio da u 21. veku neko bojkotuje izbore zbog nepostojanja minimuma demokratskih preduslova za njihovo sporvođenje. Oni ni u Skupštini ne daju poslanicima da govore, a kamoli sutra u kampanji. U slučaju da prihvatimo takva pravila ponašanja, imaćemo Lučane u svakom mestu u Srbiji. Možda, ipak ne i u Šapcu, ali ko zna. Hobotnica je to sa hiljadu pipaka.
Opasnije je po društvo to što u Skupštini nema rasprave ni o čemu, od toga što je jedan glumac uvredio Maju Gojković
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
