Posledice nepreležanog gripa
Svesno, ili iz neznanja, mnogi naprave grešku i grip preleže "na nogama". Međutim, posledice mogu biti ozbiljne
Mnogi opravdavaju odlazak na posao, u kolektiv, zapušenog nosa, sa kijavicom i kašljem. „Šetkanje“ sa virusnom infekcijom može imati opasne posledice.
Kod gripozne infekcije koja nije izlečena, imuni sistem je oslabljen, a uzročnici, najčešće koksaki virus, mogu da se rašire po organizmu i napadnu vitalne organe. Ako virusi napadnu srce, može doći do zapaljenja srčanog mišića. Ukoliko postanu teške i lake fizičke aktivnosti poput šetnje i penjanja stepenicama, svakako bi trebalo posetiti lekara. Ako se ne leči, ponekad može da dođe do smanjene srčane funkcije, a u najgorem slučaju, oslabljeni srčani mišić može da dovede do prestanka rada srca, odnosno do smrtnog ishoda.
Patogeni uzročnici prehlade mogu da napadnu i pluća. Nakon kijavice, ne funkcionišu najbolje razgranati respiratorni putevi pluća, pa virusi lako mogu da se prošire po celom organu. Moguća posledica je zapaljenje plućnih alveola i bronhija. Često je zapaljenje pluća sa jakim kašljem, temperaturom, kao i glavoboljom i bolom u mišićima. U kasnijem stadijumu, javlja se i bol u stomaku.
Ukoliko su posle kijavice prisutne jake glavobolje, posebno kada je vrat ukočen, to mogu biti nagoveštaji zapaljenja moždane kore. Ovu bolest prouzrokuje bakterija koja preko nosa dospeva u lobanjski deo mozga. Oslabljeni organizam nakon preležanog gripa idealna je podloga za bakterije i viruse. Visoka temperatura obično se normalizuje za par dana, ali često ostane da „tinja“ malo iznad 37 stepeni Celzijusa. Ukoliko se javi kašalj i škripanje u plućima, sasvim je izvesno da je došlo do infekcije disajnih puteva.
Uporan kašalj posledica je zapaljenja u gornjim disajnim putevima, gde bakterije luče veliku količinu sluzi, a epitel je, zbog slabosti organizma, paralisan i nesposoban da je izbaci. Osim upornog i slabo produktivnog kašlja, karakteristično je i škripanje u grudima tokom noći. Ovi simptomi često su znak da je došlo do razvoja bronhitisa, a kod nekih i do upale pluća.
Za „odlepljivanje“ sluzi iz traheja i bronhija, neki lekari savetuju niz sekretolitika kojih ima u slobodnoj prodaji. Deci se preporučuju sirupi na bazi bokvice ili jagorčevine, povremeno inhaliranje i velike količine toplih čajeva. Inhaliranje disajnih puteva fiziološkim rastvorom, sa eventualnim dodatkom mente ili pantenola, često se primenjuje radi obezbeđenja dobre hidratacije, povećanja debljine vodenog sloja i razmekšanja i lakšeg izbacivanja sluzi. Zbog toga se savetuje konzumiranje velike količine tečnosti. Kod odraslih ovi preparati nisu toliko efikasni, pa im se preporučuju lekovi koji rastvaraju sadržaj u disajnim putevima.
Nikada ne bi trebalo uzimati antibiotike na svoju ruku, već samo antipiretike. Najvažnije je odležati grip, najmanje pet dana. Međutim, svi pacijenti kod kojih temperatura par dana „ne pada“ ispod 38 stepeni Celzijusovih i pored primene antipiretika, trebalo bi odmah da se jave lekaru.
Kod gripozne infekcije koja nije izlečena, imuni sistem je oslabljen, a uzročnici, najčešće koksaki virus, mogu da se rašire po organizmu i napadnu vitalne organe. Ako virusi napadnu srce, može doći do zapaljenja srčanog mišića. Ukoliko postanu teške i lake fizičke aktivnosti poput šetnje i penjanja stepenicama, svakako bi trebalo posetiti lekara. Ako se ne leči, ponekad može da dođe do smanjene srčane funkcije, a u najgorem slučaju, oslabljeni srčani mišić može da dovede do prestanka rada srca, odnosno do smrtnog ishoda.
Patogeni uzročnici prehlade mogu da napadnu i pluća. Nakon kijavice, ne funkcionišu najbolje razgranati respiratorni putevi pluća, pa virusi lako mogu da se prošire po celom organu. Moguća posledica je zapaljenje plućnih alveola i bronhija. Često je zapaljenje pluća sa jakim kašljem, temperaturom, kao i glavoboljom i bolom u mišićima. U kasnijem stadijumu, javlja se i bol u stomaku.
Ukoliko su posle kijavice prisutne jake glavobolje, posebno kada je vrat ukočen, to mogu biti nagoveštaji zapaljenja moždane kore. Ovu bolest prouzrokuje bakterija koja preko nosa dospeva u lobanjski deo mozga. Oslabljeni organizam nakon preležanog gripa idealna je podloga za bakterije i viruse. Visoka temperatura obično se normalizuje za par dana, ali često ostane da „tinja“ malo iznad 37 stepeni Celzijusa. Ukoliko se javi kašalj i škripanje u plućima, sasvim je izvesno da je došlo do infekcije disajnih puteva.
Uporan kašalj posledica je zapaljenja u gornjim disajnim putevima, gde bakterije luče veliku količinu sluzi, a epitel je, zbog slabosti organizma, paralisan i nesposoban da je izbaci. Osim upornog i slabo produktivnog kašlja, karakteristično je i škripanje u grudima tokom noći. Ovi simptomi često su znak da je došlo do razvoja bronhitisa, a kod nekih i do upale pluća.
Za „odlepljivanje“ sluzi iz traheja i bronhija, neki lekari savetuju niz sekretolitika kojih ima u slobodnoj prodaji. Deci se preporučuju sirupi na bazi bokvice ili jagorčevine, povremeno inhaliranje i velike količine toplih čajeva. Inhaliranje disajnih puteva fiziološkim rastvorom, sa eventualnim dodatkom mente ili pantenola, često se primenjuje radi obezbeđenja dobre hidratacije, povećanja debljine vodenog sloja i razmekšanja i lakšeg izbacivanja sluzi. Zbog toga se savetuje konzumiranje velike količine tečnosti. Kod odraslih ovi preparati nisu toliko efikasni, pa im se preporučuju lekovi koji rastvaraju sadržaj u disajnim putevima.
Nikada ne bi trebalo uzimati antibiotike na svoju ruku, već samo antipiretike. Najvažnije je odležati grip, najmanje pet dana. Međutim, svi pacijenti kod kojih temperatura par dana „ne pada“ ispod 38 stepeni Celzijusovih i pored primene antipiretika, trebalo bi odmah da se jave lekaru.
Najnoviji broj
25. april 2024.
