Kako god da se završi ova sezona, opstala Mačva u eliti ili ne, epitet velike tradicije niko joj ne može oduzeti. Istorija je duga 101 godinu, a u svojim redovima ima kapitena koji je u Srbiji apsolutni rekorder po broju zvaničnih mečeva za jedan klub i to samo kroz prvenstvo i Kup. Prijateljski mečevi su van te statistike, Evrope nije bilo
Postigao je 21 gol, iako je defanzivac. Postigao je i tri gola u penal serijama, savladao Borjana za eliminaciju Crvene Zvezde. Postao je sinonim kluba, a senirski je počelo pre 19 godina sve. Bio je 23. septembar 2001. godine. U sedmom kolu Srpske lige gost Mačve bio je smederevski „Železničar“. Deset minuta pre kraja Cvetojevića je zamenio mladi Filip Pejović. Pobedila je Mačva 2:1, to beše prvi meč svima znanog Peje u seniorskom timu ovdašnjeg kluba, a potom je usledilo još 499 zvaničnih, prvenstvenih ili kup utakmica u kojima je, na već crveno-crnom srcu stajao romb tih boja.
Kapiten u teškim danima Šabačka „Mačva“ prolazi kroz teške trenutke ove sezone. Kapiten nije samo neko ko nosi traku, već je ona i obaveza da bude lider na terenu, predstavnik saigrača i u lošim danima. Za njega je Mačva mnogo više od kluba i veran joj je i kada je dobro i kada je loše. -Kapiten je istovremeno predstavnik kluba i predstavnik igrača, to nije lako, ali su to ovi sjajni momci maksimalno olakšali. Mi smo svi profesionalci, od fudbala živimo, ali svakom od nas je čast što brani boje kluba koji traje 101 godinu. Igramo najviši rang, predstavljamo grad sa više od 100 hiljada stanovnika i to mora da ima neku težinu. Kao reprezent ekipe sam upoznao ljude iz rukovodstva sa problemima i tu sam u pokušaju da pronađemo rešenje. Svi želimo da ponosno pronosimo ime Mačve i uprkos svemu, pristup obavezama se nije menjao kod bilo koga. Odgovorno tvrdim, nijednog trenutka nije bilo ucene, pretnje da neko neće doći na utakmicu, trening, da neće odigrati i svako je dao maksimum u tom trenutku na svakom meču. Ponosan sam što sam kapiten ovih momaka i nadam se da će se na kraju sve rešiti na najbolji način.
-Nije mi bilo svejedno, ali osim straha nosio sam i pozitivnu tremu. Za tih desetak minuta imao sam tri ili četiri kontakta sa loptom, bilo je sve u brzini, ali neću lagati, nosio sam zebnju od greške. S godinama se gradi rutina, iskustvo pomaže da se prilagodimo, međutim, iako nema više treme, još je prisutno uzbuđenje svake nove utakmice, radujem se svakoj narednoj i taj osećaj me nosi sve ove godine – ističe kapiten šabačke „Mačve“ FILIP PEJOVIĆ koji je protiv Inđije prethodne subote odigrao 500. zvanični meč u seniorskoj ekipi šabačkog kluba. Uvek vredi naglasiti zvanični meč (isključivo prvenstvo i kup), jer bi sa ubrajanjem prijateljskih utakmica broj bio znatno veći, a kada bi dodali i nastupe za mlađe kategorija još bi cifre bile impoznatnije. Tri decenije Pejović je deo Mačve.
Nagrada za jubilej FOTO: S.S.
-Ovaj klub me je izgradio, statistika je moja lična karta, a Mačva drugi dom gde sam stasavao. Iz kuće, od roditelja sam poneo manire, trajne vrednosti, vaspitanje, a klub je izgradio moj karakter. Sportski princip da se vredno radi i trenira i da je za uspeh potreban trud i upornost, koje sam naučio trenirajući, primenjivao sam i na život. Mačva postoji 101 godinu, uvek sam se trudio da dam svoj doprinos napretku najdražeg kluba, a Mačva mi je vraćala oblikujući mene. Zbog toga nikada nisam želeo da odem iz kluba tek tako i bilo gde, mogao sam razmišljati u tom pravcu samo ako je postojala mogućnsot da benefite imamo i klub i ja. Pet stotina mečeva je ostvarenje davno postavljenog cilja koji je delovao impoznatno u trenutku kada je definisan. -Želeo sam da odigram 500 mečeva i to samo za Mačvu, ne za neki drugi klub. U saradnji sa sjajnim i predanim statističarima Aleksandrom Đenadićem i Acom Glišićem prebrojao sam tačan broj zvaničnih mečeva i video da se bližim 500. Priznanje za 400 utakmica je dodeljeno na 424. meču, jer je rival bio Partizan, te je bila lepa prilika, a protiv Inđije je bio tačno 500. zvanični duel u „crveno-crnim“ bojama. U 19 godina, od prvog Filipovog meča za senore mnogo toga se menjalo u fudbalu. Informacione tehnologije, nauka generalno prožimale su se sa sportom. -Skauting protivnika na mom početku svodio se na kontakt trenera. Naš trener pozove trenera ekipe koja je poslednja igrala protiv našeg narednog rivala i tu razmene informacije o ekipi, najbljoim igračima. U nižim rangovima nije bilo video kaseta sa utakmicama klubova. Protivnika upoznajemo tokom meča, čuveno „početno ispitivanje snaga“. Danas je to drugačije, sve je dostupnije, ali priprema za meč ne može da se svede samo na taktiku i trening, napredovalo je ispitivanje ishrane i igrač mora da se posveti i tome, mora da poštuje odmor, hrani se namirnicama koje će doprineti da bude na maksimumu u svakom segmentu. S godinama u fudbalu je pažnja podeljena na sve više detalja.
Foto: Sajt FK Mačva
Na drugoj strani, pristup obavezama se kod Pejovića nije menjao, iako je promenio tri ranga. -Postoje manja prilagođavanja, ali svoj pristup nisam menjao. Za utakmicu se ne pripremam dan pre ili na dan utakmice, već od ponedeljka počinjem pripremu rivala u subotu. Trener je šef i trudim se da njegove ideje ispoštujem, u svakoj taktici postoje pojedinačni zadaci i moje je da svaki ispunim ukoliko mogu. Utakmica jeste emocija i oduvek sam se trudio da taj deo u toku meča pretočim u borbenost, trud, da mi ta radost igre donosi dodatnu snagu, dok glava mora dominirati u postavljanju na terenu, proceni situacije, momentima kada postoji tenzija, kada se stvari ne odvijaju kako želimo. To je za mene univerzalo, bilo da je u pitanju Srpska, Prva ili Super liga. Razgovor sa kapitenom nije samo osvrt na prošlost, već i sadašnjost, odnosno budućnost, jer još u njemu postoje želja, cilj i snaga da doprinese uspesima kluba. Iskustvo je ipak iskristalisalo neke saveta mlađim fudbalerima. -Fudbal i kada postane profesija, ne sme da nestane ona ljubav zbog koje smo prvi put šutnuli loptu i jedva čekali naredni dan da ponovo igramo na nekoj poljani ili komadu betona. Da bi se živelo od fudbala, mora se živeti za fudbal. Nije suština samo u treningu, nego u sportskom životu gde je važno i koliko odmarate, kako se hranite. Detalji su izuzetno važni. Bude nekada teško otići na trening, ali kada počne trening mora da postoji glad za fudbalom, dokazivanjem, da se i onda bude najbolji, da se postigne gol, oduzme lopta i da pristup bude primer drugima. Ne sme da pesahne uzbuđenje nove utakmice. Sve je u glavi i veri u uspeh.
Nagrada za jubilej FOTO: S.S.
Foto: Sajt FK Mačva
