Decenija uz „Dečja posla“

Kad se kaže „Dečja posla“ učenici Osnovne škole „Laza K. Lazarević“ u Šapcu imaju jasnu asocijaciju. Prošle godine istoimeni školski časopis zaokružio je deceniju postojanja. Generacije su ga stvarale i u njemu ispisale prve stranice svog novinarskog poziva kome će se u budućnosti, po završetku školovanja, možda i posvetiti. Sve što se dešavalo trajno je zabeleženo u digitalnom i štampanom formatu i dostupno je svima koje su na bilo koji način zainteresovani za sve ono što podrazumeva školski život.

-Ideja je krenula od časopisa u našoj izdvojenoj jedinici u Varni. Kolega koji predaje engleski jezik Svetislav Predić, koleginica Jelena Despotović koja predaje srpski jezik i ja zajedno smo došli na ideju da pokrenemo časopis u Varni. Posle tri- četiri broja taj časopis se proširio i na matičnu školu i postao jedinstven za celu školu. U uređivanju časopisa takođe učestvuju profesor srpskog jezika i književnosti Nikola Tanasić i bibliotekarka Vesna Đokić. Kolege su se smenjivale, a ja od početka radim sa decom- kaže profesorka geografije Nataša Popović.

Foto: "Glas Podrinja"

Deca za decu
Časopis izlazi dvaput godišnje i 52 strane ispunjene su raznovrsnim sadržajima i novinarskim formama. Osim izveštaja o svemu što se događalo u periodu između dva broja koji obuhvataju časove dodatne nastave, radionice, učenička putovanja, zabeleže se i neke korisne pouke o lepom ponašanju i promovišu prave vrednosti- drugarstvo, razumevanje i podrška, u današnje vreme preko potrebna.

-Bavimo se raznim temama. Volim da slikam i pišem, pomažu kolege srbisti i učenici, tako da je časopis proizvod svih nas. Trudimo se da ponudimo raznolik sadržaj, pratimo sve što se dešava u školi, a neretko to bolje znaju učenici nego nastavnici, jer su oni upućeniji u školski život od nas, posebno vanškolske aktivnosti, gde sami učestvuju. Onda se i mi tako informišemo, sarađujemo i zbog toga je taj časopis tako raznovrsan. Lepo je i kad vide i sve svoje drugare u novinama, ostaju i uspomene šta su radili i gde su bili kad odu iz ove škole- smatra profesorka.

Jubilarni, 20. broj, izašao je u decembru prošle godine.

Foto: "Glas Podrinja"

-Obeležili smo deset godina postojanja, „Dečja posla“ se zvao od početka, kolega Predić je smislio naziv, a nastavnik likovnog nam je uradio dizajn, logo časopisa. Deca se na početku izjašnjavaju da li žele da ga kupuju ili ne i na osnovu toga određujemo tiraž tiraž koji je oko 500 primeraka- objašnjava.

Pripreme za naredni, majski broj, već teku, a za svaki se trude da u rad uključe što više nastavnika, kolega, a prvenstveno đaka. Već se zna da će ga krasiti novi logo, za koji je konkurs raspisan u ovom broju, a pobedila je učenica šestog razreda Jovana Babić. Nagrade, priznanja, uspesi, zaslužuju posebnu pažnju i više novinskih stubaca.

Novinarska radoznalost
-Imamo redakciju, sarađujemo svi zajedno, razmenjujemo ideje. Organizujemo sastanke, učenici donose materijal, predlažu, pa onda uređujemo sadržaj novina- pojašnjava.

Andrija Simeunović iz odeljenja 7/4 član je redakcije novinarskog tima škole od petog razreda. Sedmoro ih je ukupno, ima još tri drugara i tri drugarice. Jedni drugima su podrška i najbolji saradnici kako bi osvanuli tekstovi kojima će svi na kraju biti zadovoljni. Radoznalost kao glavna predispozicija za taj poziv je kod njega presudila.

-Uvek sam voleo da čujem vesti o tome šta se dešava u našoj školi i uvek sam ja prvi koji to dozna i tako nastaju neke od mojih ideja. Pišem i o ličnim iskustvima, kao što je bilo putovanje u Dečje selo Trogen u Švajcarskoj, kada su tamo boravile dve škole iz Šapca, Lazina i OŠ „Nikolaj Velimirović“, zajedno sa školama iz Požarevca i Prokuplja. Bilo je mnogo lepo, imali smo razne aktivnosti i radionice koje pomažu deci da se zbliže i pozitivno utiču jedni na druge. Ovo vreme je malo drugačije zbog mobilnih telefona i društvenih mreža, a upoznavanje kroz neposredno druženje ne može da se meri ni sa čim. Ko god ima priliku da ode u Švajcarsku ili neku stranu zemlju, pogotovo sa svojim prijateljima, drugarima, ne treba to da propusti- smatra Andrija.

Foto: "Glas Podrinja"

Otkrivanje drugačije kulture ostavilo ga je pod utiscima koje je želeo da podeli.
-Dok mi u Srbiji mnogo volimo i cenimo našu hranu, kod njih je sve novije i oni uglavnom jedu jednoličnu hranu i ne pridaju značaja raznovrsnim jelima. Kada je reč o sistemu obrazovanja, oni imaju pristup mnogim stvarima koje mi ovde u školi nemamo u smislu tehnologije. Neki bi rekli da je to njihova prednost, ali kad malo dublje zađete u to, shvatite da je tradicionalan pristup učenju ipak bolji, jer nas više podstiče da sami dolazimo razmišljamo o tome što učimo- podvlači Andrija, koji svoje teme za naredni broj ne otkriva drugarima, jer, kako kaže, ako jednom ispriča, on će proširiti ostalima i onda neće biti zanimljivo kad izađe časopis.

Izazovi profesije
-Bilo je teško u početku, ali kad sam se navikao i došao do tog nivoa svesti da svaki dan moram nešto da napišem, ušao sam u formu i sve je mnogo lakše. Prihvatam sugestije šta bi trebalo da pišem, ali uvek i tražim neki svoj put, jer mi je lakše kad svoju ideju realizujem, nego kad dobijem zadatak da o nečemu pišem. Najviše volim da radim intervjue sa nastavnicima, kao i uspešnim učenicima- priča Andrija, koji je i glavni voditelj emisije „Školski život“, a imao je priliku i da vodi program povodom Dana škole.

-Lakše je pisati, jer ste sami sa svojim umom, kad se govori pred publikom uvek je prisutno više treme i neizvesnosti, ali i to prođe. Kad pričam, znam da ne mogu da promenim ništa, tako je kako je u tom trenutku, kad pišem, razmišljam o tome više sati i dana. Imajući u vidu da napisano ostaje, bliže mi je pisanje- podvlači.

Drugarica Nikolina Ilić iz odeljenja 7/5 zadužena je za rubriku „Vremenske prognoze“.

Foto: "Glas Podrinja"

-U toj rubrici koju radim sa drugaricama kroz foto izveštaj se na duhovit način prikazuje vreme u narednom periodu. Sakupljam pesme i priče od mlađih učenika i zajedno sa članovima novinarske sekcije biramo najbolje koje objavljujemo u rubrici „Kutak za kreativan trenutak“. Veoma se lepo slažemo i družimo van škole- ističe Nikolina.

Andrija već sad zna da će u se u budućnosti baviti novinarstvom, jer mu, kako kaže, pisanje ide od ruke. Do tada, on i njegovi drugari i drugarice pripremaju nove priče za „Dečja posla“, a nastavnica otkriva da će između ostalog zabeležiti putovanje nagrađenih učenika u Sloveniju.