
НА ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ “ВАКЕ СЕ РЕЧИ ГОВОРУ У МАЧВИ”
Напуштене речи, као напуштене куће
У уводном делу промоције ове несвакидашње књиге, заорила се песма завичајна, много пута награђиване мачванске изворне групе “Дрина” из Бадовинаца. Она је све подсетила на лепоту речи изворног народног стваралаштва, као и касније говорници о књизи проф.др Слађана Миленковић, др књижевних наука Анђелка Лазић и примаријус доктор Предраг Тојић, који су подсетили на “допливавање”, многих израза Дрином и Савом, заједно са незваним и добродошлим, нежељеним људима различитог кова.
- То су речи Мачвана колебара, ратара и ратника, газда и надничара, писмених и неписмених, учитеља и ђака, речи са њива и моба и прела, из ровова, из бежанија... оне су биле у тањиру, јастуку, гуњу, белој торби зовници сваког нашег претка. На њима су стасали и Јанко и Стојан и Станислав Винавер, можда најбољи и најписменији посленик модернијег српског језика, затим Пантелија Јуришић, Владислав и Слободан Јовановић... истакао је један од аутора, Драган, М. Аврић из Дреновца, пензионисани генерал војске.
Он је ове речи упоредио са напуштеним кућама, најтужнијим призором игде и икада, додао је. Његов и напор његовог колеге по перу Миомира Филиповића је покушај да некадашње устаљене мачванске изразе отргну од заборава, ради даљег истраживања и констатације о постојању.
Запажању присутних није промакла ни врло упечатљива слика корица, које је илустровао, такође Мачванин Света Дамњановић, родом из Глушаца.
- То су речи Мачвана колебара, ратара и ратника, газда и надничара, писмених и неписмених, учитеља и ђака, речи са њива и моба и прела, из ровова, из бежанија... оне су биле у тањиру, јастуку, гуњу, белој торби зовници сваког нашег претка. На њима су стасали и Јанко и Стојан и Станислав Винавер, можда најбољи и најписменији посленик модернијег српског језика, затим Пантелија Јуришић, Владислав и Слободан Јовановић... истакао је један од аутора, Драган, М. Аврић из Дреновца, пензионисани генерал војске.
Он је ове речи упоредио са напуштеним кућама, најтужнијим призором игде и икада, додао је. Његов и напор његовог колеге по перу Миомира Филиповића је покушај да некадашње устаљене мачванске изразе отргну од заборава, ради даљег истраживања и констатације о постојању.
Запажању присутних није промакла ни врло упечатљива слика корица, које је илустровао, такође Мачванин Света Дамњановић, родом из Глушаца.
Љ.Ђ.
Најновији број
24. април 2025.