ХАНА ДАЦИЋ, НАЈУСПЕШНИЈА ЧЛАНИЦА КК “ИПОН” ЗА 2021. ГОДИНУ
Сањам олимпијаду и радујем се борбама у рингу
До сада је освојила два пехара и 23 медаље а најдража јој је златна из Ћићевца са првог такмичења на којем је после само неколико месеци од почетка бављења овим спортом освојила два одличја
Коцељевачки карате клуб је у току претходне године остварио одличне резултате и нашао се у друштву најбољих екипа, заузевши седму позицију на табели. За најуспешнију такмичарску клуба у 2021.години проглашена је Хана Дацић из Коцељеве.
Овим спортом почела је да се бави пре три године, на наговор другарица из школе али и да би, како кроз смех каже, “тукла” тетку.
–Почела сам да тренирам 3.фебруара 2019.године. Тетка ме је слушала али смо уживале у томе да се гњавимо па сам морала да нучим да се “одбраним” од те њене љубави. Мислила сам да ће ми карате у томе помоћи. И другарице су почеле да тренирају па су ме позвале да им се придружим и пробам да тренирам тај спорт- открива са смешком ова ведра деветогодишњакиња.
И већ на самом почетку било је јасно да је реч о талентованој девојчици. До сада је освојила два пехара и 23 медаље а најдража јој је златна из Ћићевца са првог такмичења на којем је после само неколико месеци од почетка бављења овим спортом освојила два одличја.
–У каратеу ми се највише допада када одемо на такмичења. Волим да се такмичим. До сада сам се такмичила у категорији ката и спаринга а ускоро би требала да наступим и у борбама и веома се радујем због тога. Једва чекам. Не плашим се ничега. Долазим на тренинге, вежбам и трудим се и сигурна сам да ћу тако бити успешна. На такмичењима увек буде много другара и пехара. То ми је најлепше, када освојимо медаље и пехаре- прича Хана која је до сада стигла до наранџастог појаса.
Темпераментна, весела и насмејана, већ од малих ногу, чини се, зна шта хоће, има своје циљеве и предузима све што треба да испуни своје снове. Када порасте, каже, волела би да буде успешна и позната каратисткиња и васпитачица.
–Планирам да наставим да тренирам карате. Најпоноснији на мене су тата и мама. У ствари, сви су поносни и кажу ми “браво” кад освојим неку нову медаљу. Сањам да стигнем до неких великих такмичења као што је европско или светско. Већ маштам и о олимпијади. Трудићу се да остварим те снове. Волела бих да будем као тренер Јуца а велику подршку имам и од моје тетке Слађе која је исто тренирала карате- открива Хана.
Она је ученица трећег разреда ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви. Са поносом истиче да се скоро половина ђака у одељењу бави каратеом, па због тога њихов учитељ Драгутин има најбоље “обезбеђење”. Ипак, вештине овог спорта не демонстрирају у школи јер је борба дозвољена само у рингу.
–Ја не знам да ли ме се дечаци у школи плаше што тренирам карате али ме нико не задиркује. Можда је и због тога. Никада се нисам тукла са другом децом у школи или у комшилуку јер је то забрањено. Ако, на пример, користиш карате у школи не можеш онда да тренираш неколико месеци и то је казна. Карате не служи за то да будеш најјачи и некога бијеш. То је спорт и борба је дозвољена само у рингу- истиче најуспешнија коцељевачка такмичарка у прошлој години. Хана је одлична ученица. Без проблема усклађује све обавезе и додаје да јој ништа није тешко. Осим овог спорта бави се помало и модерним плесом. Ужива у музици и певању. Воли физичко, математику и музичко.
–Тренинге имамо три пута недељно. Некада имамо и викендом. Ништа ми није тешко. Увек могу да стигнем да урадим и све за школу, да научим и урадим домаћи и стигнем на тренинг. То никако не прескачем. А ако имам много обавеза у школи, прво све одрадим па онда одем на тренинг и размишљам само о каратеу. Ништа ми није напорно и ја уживам у томе. Некада се мало уморим али то брзо прође- прича ова девојчица.
Енергична, одговорна и са већ изграђеним ставовома и циљевима, увек жељна доказивања и нових успеха, Хана се вредно припрема за предстојећа такмичења и стреми ка освајању нових одличја.
Овим спортом почела је да се бави пре три године, на наговор другарица из школе али и да би, како кроз смех каже, “тукла” тетку.
–Почела сам да тренирам 3.фебруара 2019.године. Тетка ме је слушала али смо уживале у томе да се гњавимо па сам морала да нучим да се “одбраним” од те њене љубави. Мислила сам да ће ми карате у томе помоћи. И другарице су почеле да тренирају па су ме позвале да им се придружим и пробам да тренирам тај спорт- открива са смешком ова ведра деветогодишњакиња.
И већ на самом почетку било је јасно да је реч о талентованој девојчици. До сада је освојила два пехара и 23 медаље а најдража јој је златна из Ћићевца са првог такмичења на којем је после само неколико месеци од почетка бављења овим спортом освојила два одличја.
–У каратеу ми се највише допада када одемо на такмичења. Волим да се такмичим. До сада сам се такмичила у категорији ката и спаринга а ускоро би требала да наступим и у борбама и веома се радујем због тога. Једва чекам. Не плашим се ничега. Долазим на тренинге, вежбам и трудим се и сигурна сам да ћу тако бити успешна. На такмичењима увек буде много другара и пехара. То ми је најлепше, када освојимо медаље и пехаре- прича Хана која је до сада стигла до наранџастог појаса.
Темпераментна, весела и насмејана, већ од малих ногу, чини се, зна шта хоће, има своје циљеве и предузима све што треба да испуни своје снове. Када порасте, каже, волела би да буде успешна и позната каратисткиња и васпитачица.
–Планирам да наставим да тренирам карате. Најпоноснији на мене су тата и мама. У ствари, сви су поносни и кажу ми “браво” кад освојим неку нову медаљу. Сањам да стигнем до неких великих такмичења као што је европско или светско. Већ маштам и о олимпијади. Трудићу се да остварим те снове. Волела бих да будем као тренер Јуца а велику подршку имам и од моје тетке Слађе која је исто тренирала карате- открива Хана.
Она је ученица трећег разреда ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви. Са поносом истиче да се скоро половина ђака у одељењу бави каратеом, па због тога њихов учитељ Драгутин има најбоље “обезбеђење”. Ипак, вештине овог спорта не демонстрирају у школи јер је борба дозвољена само у рингу.
–Ја не знам да ли ме се дечаци у школи плаше што тренирам карате али ме нико не задиркује. Можда је и због тога. Никада се нисам тукла са другом децом у школи или у комшилуку јер је то забрањено. Ако, на пример, користиш карате у школи не можеш онда да тренираш неколико месеци и то је казна. Карате не служи за то да будеш најјачи и некога бијеш. То је спорт и борба је дозвољена само у рингу- истиче најуспешнија коцељевачка такмичарка у прошлој години. Хана је одлична ученица. Без проблема усклађује све обавезе и додаје да јој ништа није тешко. Осим овог спорта бави се помало и модерним плесом. Ужива у музици и певању. Воли физичко, математику и музичко.
–Тренинге имамо три пута недељно. Некада имамо и викендом. Ништа ми није тешко. Увек могу да стигнем да урадим и све за школу, да научим и урадим домаћи и стигнем на тренинг. То никако не прескачем. А ако имам много обавеза у школи, прво све одрадим па онда одем на тренинг и размишљам само о каратеу. Ништа ми није напорно и ја уживам у томе. Некада се мало уморим али то брзо прође- прича ова девојчица.
Енергична, одговорна и са већ изграђеним ставовома и циљевима, увек жељна доказивања и нових успеха, Хана се вредно припрема за предстојећа такмичења и стреми ка освајању нових одличја.
В. Б.
Најновији број
25. април 2024.
