Сумирање резултата превентивног здравственог програма
Нови погледи и праксе
Важна искуства за све учеснике. Едукација на новом ниву и нове праксе преношења знања. Примењива искуства за даље. Следи израда вишегодишњег плана развоја програма у Србији
Пројекат унапређивања широко распрострањеног и равноправног приступа и испоруке безбедних и ефикасних вакцина против Ковида 19 кроз повећање потражње и прихватања вакционације против Ковида 19 међу приоритетном популацијом у Србији који су релизовали Асоцијација “Дуга”, уз подршку USAID Momentum partnershipa улази у саму завршницу. На последњој радионици су сумирани резултати и искуства превентивни здравственои програма спроведеног у 13 округа у Србији, али и државама региона.
Кроз нови приступ, радионичарски рад труднице и особе са хроничним здравственим проблемима старије од 45 година упознате су са значајем превентиве и здравим стиловима живота, односно седам здравих навика: престанак пушења, здраве исхране, физичке активности, редовног скрининга, редовног сна, вакцинације, мањег стреса. За 27 дана на територији Србије су реализоване 84 радионице и на њима је учествовало 1.240 особа (209 трудница). Они су добили адекватна и примењива знања.
Фото: "Глас Подриња"
-Ми смо пилотирали радионичарски рад када су у питању здрави стилови живота у Шапцу 4. јула, а потом је, у сарадњи са учесницима у пројекту, спроведен у још 13 округа. Упечатљиво је да су здравствени радници добили од пацијената добре повратне информације кроз интерактивне радионице. На тај начин је реализована размена искуства, а кроз разговор су формиране различите вештине. Драго ми је што су домови здравља задфовољни и што су најавили да ће исту технику примењивати и у будућности - рекао је Александар Прица, директор Асоцијације “Дуга”.
У шабачком Дому здравља је организовано пет радионица где је била врло развијена дискусија која је отворила различите теме.
-Схватили смо да многе ствари које смо подразумевали да суграђани схватају и разумеју ипак нису тако јасне. Изабрани лекари су преоптерећени и нису у могућности да представе здраве стилове живота и подстакну пацијенте да их примене, охрабрили смо пацијенте да и сами питају изабраног лекара који превентивни преглед би добродошао - нагласила је диркеторка ДЗ “Др Драга Љочић” др Јасмина Станковић додајући да је прелоджила радионице које ће бити повезане са одрђеним факторима ризика, да се на једном месту окупе људи код којих је исти ризик и да се на тај начин фокусирају на један проблем.
Искуства мањих средина Радионице у мањим срединама су прошле пут од почетног неповерења људи до велике размене искустава између медицинских радника и корисника услуга. -Ми имамо 7.000 корисника здравствене заштите. На почетку је било подозрења, међутим временом су схватили корисници значај. Сматрам да је због тога важно што смо се укључили у пројекат. Ово је дало замах и морамо сви да континуирано радимо на указивању на здраве стилове живота, једнако учестало и посвећено као што се чини у већим градовима - уверен је директор ДЗ у Медвеђи др Драган Анђелковић.
Едукација медицинских радника У оквиру пројекта је реализована и едукација здравствених радника. У Србији је до сада урађено 16 континуираних едукација у Србији и кроз њих је прошло 430 здравствених радника.
-Иза пројекта очекујем да остану развијени материјали које здравствени радници могу убудуће да користе кроз разговор о здравим стиловима живота са својим пацијентима, као и приступ раду који подразумева квалитетно пружање здравствених услуга, разумевање проблема с којима пацијент сусреће у остварењу здравих стилова живота, али и сарадња између великог броја здравствених установа у Србији које су училе једне од других, од учесника у пројекту, које су училе од пацијената и то знање могу да примене даље прилагођавајући је било којој теми унапређења здравља у нашој земљи - сматра др Стефан Мандић, професор Медицинског факултет у Београду и координатор пројекта за подручје Србије.
Пројекат је имао и регионални карактер. Најважније је да у наредном периоду здравствени систем преузме начин деловања, а невладин сектор не буде покретач, већ подршка.
- Имамо исте проблеме, исте навике, централизован систем здравства и могуће је на основу тога градити заједничке активности. Став свих у Македонији је да је превише фокуса на лечењу, а недовољно на превентиви која треба да буде приоритет. Уз развијене комуникацијске вештине јача поверење на релацији лекар-пацијент. Поверење се лако губи, а тешко стиче и зато овај систем треба применити на свим пољима, односно различите групе и то је најбоља одрживост по истеку пројекта – др Далибор Тасевски, координатор пројекта за Северну Македонију.
Фото: "Глас Подриња"
Наредни кораци У реализацији пројекта су учествовали домови здравља, Медицински факултет, невладин сектор, али и удружења пензинера, различита саветовалишта, системи социјалне заштите, јер су установе из овог сектора схватили да систем социјалне заштите нема довољно капацитета да се бави здравственим стањем својих корисника, али су у сарадњи са реализаторима и кроз овај пројекат они су то добили.
-Очекивано је да добијемо трогодишњи или петогодишњи план развоја овог програма у Србији. Имали смо прилику да чујемо, што се нас тиче, одличне предлоге да овај систем не остане само у оквиру здравствене заштите, већ да се примени у систему социјалне заштите и образовања. Ми смо имали специфичне циљне групе, труднице и особе са хроничним здравственим проблемима старији од 45 година, а посебно у мањим срединама су се интересовале и друге групе - додао је Александар Прица.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
