ДР МИЛАН ТЕШИЋ КАНДИДАТ „ЧИСТЕ ЛИСТЕ“ НА ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА
Српско здравсто „муке Танталове“ за пацијента
Прекидањем праксе негативне кадровске селекције и запошљавања сервилних партијских послушника на руководеће позиције побољшали би се услови рада за запослене и радни амбијент. Држава је уложила много средстава у њихову едукацију, а кад дође врема да се уложено врати, креатори политике у здравству могу само да машу за срећан пут младим медицинским радницима на аеродромима и аутобуским станицама
Општи и васкуларни хирург др Милан Тешић кандидат је листе „Чиста листа за другачији Шабац – Владимир Терић – Душан Туфегџић“ за одобрника у Скупшини града. На основу свог вишедеценијског искуства и радног века проведеног у здравству говори о недостацима здравственог система у Србији и на који начин се они могу исправити.
Истиче да здравство може да буде развијено и у једној сиромашној земљи, а да је одличан пример тога Куба.
-Има ли шансе да се у земљи каква је Србија ниво здравствених услуга издигне изнад нивоа свих осталих категорија друштвеног живота? Нема шансе уколико се радикално не промене односи у свим сферама друштвеног живота, а пре свега уколико се не промени власт. Под овом и оваквом влашћу бољитка неће бити ни за кога осим за врло узак круг људи на којима та власт и почива, наводи др Тешић. Сматра да мало тога ваља у здравственом систему Србије. Решење дела проблема види у бољој организацији рада у здравству.
Држава није у стању да адекватно награди здравствене раднике. Због тога толерише а често и организује мрежу приватних здравствених јединица - од амбуланти, преко домова здравља до приватних клиника. Тиме је донекле задовољила запослене у тим установама али је финансијски оптеретила ионако материјално исцеђено становништво које чува задњу цркавицу за ‚‚не дај боже“
-Држава није у стању да адекватно награди здравствене раднике. Због тога толерише а често и организује мрежу приватних здравствених јединица - од амбуланти, преко домова здравља до приватних клиника. Тиме је донекле задовољила запослене у тим установама али је финансијски оптеретила ионако материјално исцеђено становништво које чува задњу цркавицу за ‚‚не дај боже“. Све би се то драстично поправило бољом организацијом рада у здравству. Подизањем плата запослених би се смањио одлив радно способних професионалаца у друге земље. Прекидањем праксе негативне кадровске селекције и запошљавања сервилних партијских послушника на руководеће позиције побољшали би се услови рада за запослене и радни амбијент. Сетите се само изнуђених смена у психијатријској клиници „ Др Лаза Лазаревић“ и Реуматолошком институту Србије. Укључивањем приватних здравствених установа у систем здравственог осигурања по разумним ценама растеретиле би се државне установе а створио би се простор за додатно запошљавање незапослених радника у приватним установама, каже др Тешић.
Подсећа да је министарка здравља најавила да ће од средине новембра бити могуће заказивање само једним кликом уз приоритет (само 2 дана) за хитне случајеве. Тај термин (средина новембра) је ових дана.
-Али „не липши магарче до зелене траве“. Чак и ако се обави снимање у жељеном термину, у већини случајева неће имати ко да тумачи снимке. У УКЦ Србије се годишње обави и до 12.000 МРИ прегледа. У мањим срединама нема могућности за значајно повећање броја прегледа и поред техничке опремљености јер недостаје стручан, искусан кадар за тумачење тих снимака, каже др Тешић.
Овде долазимо до онога што истиче као горући проблем српског здравства, а то је одлив медицинског особља у иностранство. Сматра да је држава неспособна да адекватно награди рад лекара и другог медицинског особља.
-Држава је уложила много средстава у њихову едукацију, а кад дође врема да се уложено врати, креатори политике у здравству могу само да машу за срећан пут младим медицинским радницима на аеродромима и аутобуским станицама. По подацима Института за јавно здравље Србије из последњег истраживања 2021., нашој земљи недостаје више од 1000 лекара. Али тај недостатак, очигледно, није довољан разлог за регулисање стања у здравству Србије. Не ради се само о висини плата. Чини се да је већи проблем организација рада здравствених служби, међуљудски односи у условима негативне кадровске селекције, централизација софистициране опреме и нивоа услуга у велике градске центре, пре свега Београд и Нови Сад. То просечног конзумента здравствених услуга ни мало не интересује. Он је болестан човек који жели што пре да се лечи. Мисли да има право на то; коначно, цео свој радни век уплаћивао је известан проценат зараде за здравствено и социјално осигурање. Али не може то тако. Ово је Србија. Зна се ред. Прво код свог изабраног лекара да те прегледа и да ти пропише адекватну терапију. То је, на жалост, немогућа мисија у бар половини домова здравља у Србији. Слободних термина једноставно нема. Преостаје вам да седнете у чекаоницу опште праксе, чекате на ред и молите се да ће вас изабрани лекар или било који други на крају примити. А ви сте болесни. Зато сте и дошли, каже др Тешић.
Сеоске амбуланте преко потребне -Шабачки лекари опште праксе обаве и по 50 прегледа дневно. Нису они криви ни за шта. Чекаонице су пуне. Сеоске амбуланте у Мачванском округу масовно се затварају, иако за њима и те како има потребе. Разлог је недостатак кадра и трошкови одржавања. А кадра има. Проверите у Служби за запошљавање. По подацима Националне службе за запошљавање до недавно је близу 14.000 медицинара, од тога скоро 2.000 лекара са више од 60 специјалиста чекало на посао.
Истиче да проблеми за пацијента тек настају када лекар опште праксе не може да му помогне и мора да га шаље на преглед код специјалисте. Ту за пацијента крећу „муке Танталове“.
-Врло је мали број слободних места за преглед на секундарном нивоу, бар у шабачкој болници. Лекари су приморани да пишу упуте за стационарно лечење (тзв. хитне упуте) иако знају да преглед није хитан. Тиме се беспотребно стварају гужве и на специјалистичким одељењима, јер сви који дођу са хитним упутом морају бити прегледани (специјалиста не зна унапред од чега болујете, коначно има и заиста хитних случајева). Имате и опцију ако сте заиста хитан болесник да се јавите у Службу хитне помоћи. Ту углавном раде млади лекари (у уређеним земљама ту раде најискуснији лекари из разумљивих разлога) који ће вас најчешће упутити у Ургентни пријем болнице што је опет губитак времена и средстава јер ће и овде млад лекар позвати специјалисту са одељења да вас прегледа. Ако савладате све препреке, добијете исправну дијагнозу и адекватну терапију, опет траба да одрешите кесу јер већину лекова треба да платите из свог џепа или бар да партиципирате ако лекове и нађете у апотекама.
Али можда и нисте имали ‚‚среће’’. Можда ваша болест захтева консултацију вишег, терцијарног нивоа здравствене заштите. Муке Танталове се гомилају. На већини клиника, института итд. само ретки срећници могу рачунати на преглед у прихватљивим временским оквирима. Ту се понављају игранке са лажним ‚‚хитним“ упутима, бесконачним листама чекања, нервозним лекарима терцијарног нивоа који критикују и вас и ваше лекаре и прегледају вас преко воље ако вас уопште и прегледају. Можда, на крају, доспете на неку листу чекања за операцију коју, ако имате среће, и дочекате за пар година (за ортопедске операције се чека и по 2 године).
Држава је уложила много средстава у едукацију нових кадрова, а кад дође врема да се уложено врати, креатори политике у здравству могу само да машу за срећан пут младим медицинским радницима на аеродромима и аутобуским станицама
Само смо загребали проблеме здравства Страдије (пардон, Србије). Можемо пискарати до сутра са увек свежим, понекад и фрапантним подацима али више бисмо волели да немамо о чему да пишемо. Да бисте нам у томе помогли, сачекајте 17. децембар. Није важно за кога ћете гласати. Важно је за кога нећете, поручује др Милан Тешић.
