У тандему они стварају уметност, или дочаравају генијалност давних твораца чудесних хармонија. Дар и предан рад бришу границе између обавезе и највећег задовољства. Заједно креирали су вечну спону, између ученика Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и инструмената где исказују таленат. Ово је прича о њима. Не само о обичном инструменту, или ђаку, већ и ономе што их је повезало. Сваком изведбом дарују нешто уникатно, а ми вам кроз речи приближавамо ту посебност
Ген тонског склада пробудио се одласком у музичко забавиште када је имала пет година, а данас када је свећице на рођенданској торти означавају број десет, уз велику љубав, посвећеност према нотама стижу и признања са такмичења. Дипломе нису биле примарни критеријум да редове који следе посветимо Даници Пандуровић ученици другог разреда Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и трећег разреда основне школе „Николај Велимировић“. Оно што талентовану девојчицу посебно карактерише је то што одлично свира два инструмента, клавир и виолину. За лаике, можда ништа необично, али су нам спортски појаснили да је еквивалент да сте подједнако добри у кошарци и тенису.
-Као малој свидео јој се звук виолине, но тада није показала значајније интересовање за неки од инструмената. Иако се бавим музиком нисам форсирала да и Даница крене тим путем. Сматрала сам да је још увек мала, те да ће када буде време одабрати сама. Након одласка у Музичко забавиште то се променило, и љубав према музици је преовладала. Наставила је да похађа забавиште, а потом изразила жељу да свира клавир код професора Милутиновића. Ипак, све чешће је говорила о виолини. Мислили смо да је то пролазно, дечје. Но, време је показало да није тако - каже Даничина мајка Гордана, професор клавира у Музичкој школи и истичући да музика као и спорт, тражи време, континуитет. -Клавир и виолина су технички захтевни инструменти и потпуно различити. Од положаја руке, до прстореда, све је другачије, али Даници то није проблем.
Свет у боји мелодије За талентовану девојчицу музика је начин да све(т) обоји другачијим тоновима, посебним, а свака нота носи јединствену емоцију. -Музика ми помаже да искажем своја осећања и оно што није могуће речима. Волим да свирам, вежбам и то ме забавља. Исказивање осећања кроз музику је најлепше. Игра са тоновима и тренутним расположењем се огледа кроз начин свирања. Ако смо превише љути то се примети по грубим покретима. Осећање туге, или среће другачије свирамо. Ту су лепе хармоничне, или неке сетне мелодије- дочарава нам Даница своје импресије и приближава најдраже композиције. - Композиција за виолину коју тренутно изводим је кончертино Фредерика Кехлера. Дело је барокне музике, а она ми је посебно драга. Дела Берковича су ми најлепша када је клавир у питању. Мелодична, а легато на варијацијама је веома занимљив, иако клавир нема тако добар легато као виолина. Таленат, труд и предан рад наша млада саговорница види као важне елементе у остварењу својих снова. -Време проведено у вежби зависи од тога да ли је концерт, такмичење, или школски час. Постоје и прилике када радим више. Такмичење видим као прилику да се забавим и покажем све оно што сам научила током године. Не сматрам да треба да победим и добијем бодове. Када стигне диплома свакако је добар осећај и знак да сам довољно радила. Трема је некад присутна, то је сасвим природно, али ако је неко вежбао, трудио се, она ће нестати. Тада страх неће завладати.
Пријатељство највеће благо и подршка Интернационално такмичење „Даворин Јенко“, Девети фестивал гудача, Међународно онлајн такмичење клавириста у Словенији, Међународно онлајн такмичење клавириста,,Piccolo Piano Talents“ само су део признања које је понела Даница. Она красе сећања, улепшавају ентеријер, док их спаја неопипљива нит љубави ојачане посвећеношћу. Гордана и Даница се слажу да такмичења нису приоритет у раном узрасту, али да могу бити добра вежба. Сцену деле када је Даничин избор виолина. Мама је тада прати на клавиру и то су посебни тренуци за обе. Професори Музичке школе Милош Милутиновић (клавир) и Милан Богдановић (виолина) обликују постојећи таленат ученице својим менторством на часовима. Свет музике добро је познат и Даничиним другарима из Николајеве. Велика су јој подршка, а уз пријатељство спаја их и зов мелодија којем нису одолели. -Исидора, Нина, свирају клавир, а Дача хармонику. Другари ме често питају колико вежбам, када је такмичење. Велику подршку пружају ми професори Милош и Милан, као и учитељица из основне школе Душица Старчевић, а посебно моје одељење III1 - поносно истиче Даница за крај нашег првог разговора.
