17. avgust 2023.17. avg 2023.
Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Rukovodilac pravnog tima NOPS-a Mladen Alfirović

Poskupljenje osnovnih životnih namirnica prazni potrošačke korpe

„Država treba da interveniše tako što će iz robnih rezervi
plasirati na tržište određenu količinu proizvoda čija se cena naglo promenila kako bi zaštitila najugroženije potrošače“, navodi Alfirović
Globalne cene prehrambenih proizvoda porasle su u julu, pod uticajem ukidanja Crnomorske inicijative za žito i novih trgovinskih ograničenja na pirinač, izvestila je početkom avgusta Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene u međunarodnim cenama prehrambenih proizvoda kojima se trguje na globalnom nivou, u julu je u proseku iznosio 123,9 poena, što je 1,3 odsto više u odnosu na prethodni mesec, dok je 11,8 odsto ispod nivoa iz jula 2022. Svetske cene palminog, sojinog i ulja repice porasle su zbog zabrinutosti za izglede za proizvodnju u vodećim zemljama proizvođačima. Indeks cena šećera FAO opao je za 3,9 odsto, FAO indeks cena mlečnih proizvoda opao je za 0,4 odsto u julu i bio je 20,6 odsto ispod prošlogodišnje vrednosti u istom mesecu. Svetske cene sira su se blago oporavile nakon naglog nedavnog pada, pošto je toplo vreme uticalo na sezonsko smanjenje zaliha mleka u Evropi. FAO indeks cena mesa opao je za 0,3 odsto u odnosu na jun. Ponude za goveđe, ovčije i živinsko meso su se smanjile zbog solidne ponude i u nekim slučajevima niže potražnje vodećih uvoznika. Nasuprot tome, cene svinjskog mesa su porasle, odražavajući visoku sezonsku potražnju u kombinaciji sa stalnim ograničenim zalihama iz zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, navodi se u saopštenju FAO.

Dugoročne intervencije vraćaju se kao bumerang
-Poskupljenje osnovnih životnih namirnica je prilično kompleksno pitanje, zato što su razlozi za to delimično „uvezeni“ i posledica su dešavanja na svetskom tržištu, ali postoje i neke naše domaće boljke i izostanak preduzetih mera na domaćem tržištu koje nije dovoljno konkurentno. Imamo situaciju da su neki naši proizvodi jeftiniji u inostranstvu nego ovde i postavlja se pitanje kako je to moguće. Trgovačke marže su i dalje visoke i samim tim to utiče na poskupljenje, ali to je zakon tržišta, ponude i tražnje. Dokle god je neko u mogućnosti da proda određene proizvode i usluge po određenim cenama, on će te cene i držati. Tržište je slobodno i trgovci samostalno formiraju cene- ako vide da im opada promet, oni će reagovati tako što će smanjiti cene- objašnjava rukovodilac pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.

Mladen Alfirović, Foto: Privatna arhiva


On smatra da država treba da interveniše kratkoročno, jer bi se dugoročne intervencije vratile kao bumerang.

-Država treba da „ugasi neke požare“ i da smanji velike nestabilnosti ako dođe do naglog skoka cena, da interveniše tako što će iz robnih rezervi plasirati na tržište određenu količinu proizvoda čija se cena naglo promenila kako bi zaštitila najugroženije potrošače, kao što su, recimo, ulje, brašno i svi ostali proizvodi koji se nalaze u robnim rezervama. Kad god država utiče na formiranje cena i definiše cene određenih proizvoda, to na duži rok neće dati pozitivne efekte, jer će se vratiti kao bumerang. Kad ta mera prestane, onda će trgovci gledati da nadomeste taj nedostatak i podići cene i do 50 posto ako žele kad se cena odmrzne. Zato je jedini način da se interveniše tako što će se plasirati na tržište određena količina proizvoda iz robnih rezervi- navodi Alfirović.
NOPS nema zakonsku mogućnost da utiče na bilo koji način na formiranje cena, osim da se zalaže da se najugroženijim potrošačima pomogne.

Pomoć države najugroženijim potrošačima
-Važno je da ta pomoć države bude ravnomerno raspoređena i da se donese zakon o socijalnim kartama, što bi značilo da se tačno zna kojim prihodima svako domaćinstvo raspolaže. Na primer, novčana pomoć bi trebalo da se daje u većem iznosu domaćinstvima koja su slabijeg imovinskog stanja, penzionerima, ugroženim potrošačima. Svakako, ima nekih dobrih mera koje je država donela, kao što je uredba o energetski ugroženom kupcu, koja je nekad važila samo za korisnike električne energije, a sad i za korisnike prirodnog gasa i toplotne energije. To su neki primeri gde je pomoć stigla do najugroženijeg potrošača, ali treba nastaviti u tom pravcu. Gorivo je kod nas skuplje nego, recimo, u Hrvatskoj, gde je dizel jefitniji 20 do 30 dinara po litru. Postavlja se pitanje kako je to moguće, a cenu svakog petka uređuje država. Dakle, ima prostora da neke cene budu niže- ističe rukovodilac pravnog tima NOPS-a.

Primećuje da je zbog skoka cena osnovnih životnih namirnica manja kupovna moć i da je došlo do smanjenja prometa u maloprodaji.

-Ljudi kupuju ono što im je najneophodnije i gledaju na sve moguće načine da uštede. Verovatno će trgovci u nekom momentu reagovati kad vide da im opada promet i korigovati marže koliko god je to moguće. Manja potražnja jeste način da se primoraju da se te cene malo spuste. Recimo, postoje trgovački lanci koji određene proizvode pred istek roka snižavaju u značajnim procentima, 30 do 50 posto, a postoje neki trgovinski lanci koji to uopšte ne rade. Postavlja se pitanje da li je isplativije da vi neki proizvod prodate, pa i po nižoj ceni, pred istek roka, dok je i dalje zdravstveno bezbedan za konzumaciju, nego da vam to bude gubitak. Ne znam zašto se ta praksa ne uvede kod svih trgovačkih lanaca- zaključuje Alfirović.
D.D.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa