Jezik, to smo mi

U četvrtak, na Spasovdan, u sali Kulturnog centra u Šapcu, održano je književno veče pisaca jednog od najpoznatijih udruženja književnika koji pišu na srpskom jeziku u rasejanju, Srpske književne radionice iz Frankfurta.
Goste i publiku pozdravila je Branka Todorović, urednica književne scene Kulturnog centra. Publici se, potom, obratila Jagoda Rajtel, predsednica Udruženja iz Frankfurta, koja je govorila o nastojanju članova da, negujući srpski jezik, kulturu i umetnost, očuvaju identitet.
- Jezik, to smo mi. Baštinimo ga i prenosimo na generacije koje se rađaju u rasejanju, rekla je Rajtel.
Srpska književna radionica osnovana je 1987. godine. Ima trideset članova, među kojima su i dve Šapčanke, Dragana Lukić i Vera Gajić, potpredsednica Radionice. Dve glavne manifestacije, Majski i Oktobarski književni susreti, okupljaju veliki broj poštovalaca pisane reči.
O nastanku Srpske književne radionice, najpre kao Jugoslovenskog udruženja, a posle raspada Jugoslavije, kao Srpskog društva pesnika, govorio je Dragan Vasić, jedan od osnivača, koji i danas aktivno učestvuje u njenom radu.
Šabačkoj publici predstavili su se i Radoslav i Anica Ignjatović, a priču iz knjige pripovedaka, napisanih na osnovu istinitih životnih događaja u delu Srpske Krajine u proteklih 100 i više godina, „Pred vratima zaborava“, govorio je Branimir Mitrović, član Udruženja književnika Srbije.
Inicijator večeri je književnik Dragan Filipović, koji je bio gost Radionice u Frankfurtu, u novembru prošle godine, kada je svoju knjigu „Vojnikova breskva“ predstavio na jednoj od manifestacija obeležavanja Dana primirja, koje je, u saradnji sa Generalnim konzulatom Srbije u Frankfurtu, organizovala Radionica.
Književno veče srpskih pisaca iz Nemačke upotpunile su „Šapčanke“ pesmama „Zemljo moja“ i „Pukni zoro“.